1526. Турски султан Сулејман II Величанствени, после победе над Мађарима на Мохачком пољу, заузео је Будим који је постао седиште Будимског пашалука, провинције Отоманског царства у наредних 150 година.
1721. Шведска и Русија су миром у Нистаду у Финској окончале Велики северни рат, започет 1700, у којем је руски цар Петар Велики потукао Швеђане и добио излаз на Балтичко море. Русији је припала територија од Финског до Ришког залива и градови Рига, Ревел и Нарва.
1839. Рођен је амерички филозоф и логичар Чарлс Сандерс Пирс, оснивач прагматизма, филозофског правца којег је касније развио Вилијам Џејмс.
1855. Рођен је немачки археолог Роберт Колдевеј који је од 1899. до 1917. истраживао Вавилон и доказао да је тај библијски град на реци Еуфрат, јужно од Багдада, стварно постојао.
1890. Рођен је аустријски писац Франц Верфел песник експресионизма, есејист, драмски писац и приповедач („Пријатељ света“, „Ми јесмо“, „Павле међу Јеврејима“, „Песма о Бернадети“, „Прослава матуре“, „Верди“).
1898. У Женеви је убијена аустроугарска царица Елизабета, жена Франца Јозефа. Атентат је извршио анархиста Луиђи Лућени.
1906. Изашао је први број хумористичко-сатиричног листа „Шабачка чивија“. Лист је излазио до 1909.
1919. У дворцу Сен Жермен код Париза представници Аустрије, победничких сила у Првом светском рату и држава наследница Аустро-Угарске потписали су мировни уговор којим је формално престала да постоји аустроугарска монархија. Признате су новонастале државе међу којима и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Мировним уговором Аустрији је забрањено да се уједини са Немачком, а на име репарација Савезницима је предала своју морнарицу.
1927. Рођена је перуанска певачица индијанско-шпанског порекла Има Сумак, која се прославила гласом јединственог распона, од високог сопрана до дубоког алта.
1939. Канада је објавила рат Немачкој, чиме је сукоб у Европи прерастао у светски рат. Канадске јединице су се у Другом светском рату бориле у саставу британске армије.
1942. Британско ратно ваздухопловство је у Другом светском рату напало Диселдорф са 476 авиона, који су избацили 100.000 бомби на тај немачки град.
1943. После капитулације Италије у Другом светском рату, Немци су окупирали Рим и ставили под протекторат Ватикан.
1945. Видкун Квислинг шеф марионетске владе Норвешке (1942-45) проглашен је кривим за издају и осуђен на смрт због сарадње са нацистичком Немачком у Другом светском рату.
1967. Грађани Гибралтара одбацили су на референдуму припајање Гибралтара Шпанији и определили се да остану под британском управом.
1974. На основу споразума постигнутог у Алжиру, Португалија је признала независност Гвинеје Бисао под вођством председника Луиса Кабрала.
1976. У судару путничких авиона „Трајдент“ британске компаније „Бритиш ервејз“ и „ДЦ-9“ југословенске компаније ЈАТ северно од Загреба, погинуло је свих 176 људи у оба авиона.
1981. Слика „Герника“ Пабла Пикаса враћена је у Шпанију. Насликана 1937, после нацистичког бомбардовања баскијског места Герника у Шпанском грађанском рату, „Герника“ је од 1939. била у Њујорку. Према Пикасовом завету, слика није могла бити враћена док се у Шпанији поново не успостави демократска држава.
1989. Мађарска је отворила границу према Западу и допустила одлазак око 7.000 избеглица из Источне Немачке у Западну Немачку. Тај масовни егзодус довео је до пада Берлинског зида.
1994. Папа Јован Павле ИИ стигао је у Хрватску, у прву посету поглавара римокатоличке цркве региону бивше Југославије. Папа се заложио за мир на Балкану.
1995. Током ваздушне операције против босанских Срба, НАТО је са америчког брода „Нормандија“ у Јадранском мору, крстарећим ракетама „томахавк“ почео да гађа противваздушна постројења у околини Бањалуке.
2000. У сукобима присталица различитих политичких опција током локалних избора у Македонији рањено је неколико десетина људи. Напетост између етничких Албанаца и Македонаца ескалирала је у пролеће 2001. у сукобе који су земљу довели на ивицу грађанског рата.
2001. Савет безбедности УН укинуо је ембарго на продају оружја СР Југославији, уведен 31. марта 1998. због, како је образложено, насиља који режим Слободана Милошевића спроводи на Косову.
2002. Швајцарска је постала 190. чланица Организације уједињених нација (УН) у којој је од 1948. имала статус посматрача.
2003. Хрватски председник Стјепан Месић допутовао је у Београд у прву посету једног хрватског председника Србији и Црној Гори од почетка рата у бившој Југославији 1991. године.
2003. Шведска министарка спољних послова Ана Линд избодена је ножем у трговачком центру у Стокхолму услед чега је преминула дан касније. Убица Мијаило Мијаиловић осуђен је марта 2004. на доживотну робију. Виши суд у Стокхолму преиначио је пресуду и донео одлуку да је Мијаиловић ментално болестан и да га треба упутити на лечење.
2006. У Црној Гори су одржани парламентарни избори, први од проглашења независности. Убедљиву победу однела је коалиција Демократске партије социјалиста (ДПС) Мила Ђукановића и Социјалдемократске партије (СДП) Ранка Кривокапића.
2010. Преминуо је један од великана модерне глуме Раде Марковић. На филму је одиграо 81 улогу, у телевизијским драмама, серијама и другим емисијама 62 улоге, учествовао је у 186 радио драме, а на позоришним сценама остварио је укупно 96 улога.
2011. Више од 165 особа је погинуло када је брод са око 600 путника потонуо у Индијском океану код обале Танзаније.
2015. Шеф владе Северне Ирске Питер Робинсон поднео је оставку и повукао министре Демократске унионистичке партије из коалиционе протестантско-католичке владе. Политичка криза је изазвана убиством бившег члана ИРА Кевина Мегина Старијег у јулу и хапшењем Боби Сториа, члана ирске католичке странке Шин фејн, тим поводом.
2021. Либан је добио нову владу, након 13 месеци застоја насталог услед катастрофалне експлозије у бејрутској луци 4. августа 2020. године, када су премијер Хасан Диаб и министри поднели оставку.