1533. Рођена је енглеска краљица Елизабета I, кћерка краља Хенрија VIIIи његове друге жене Ане Болен . За време њене владавине (1558-1603) постављени су темељи будуће британске империје. Подржавала је развој науке и уметности, а специфичан стил архитектуре из њеног времена, мешавина готике и ренесансе, назван је елизабетанским стилом.

1566. У бици за Сигет, који је опседала турска војска Сулејмана II Величанственог, погинуо је хрватски бан Никола Шубић Зрински.

1701. У Хагу је потписан споразум Енглеске, Аустрије и Холандије против Француске, „Друга велика алијанса“.

1714. Цар Карло VI  потписао је у Рахстату са Французима „Баденскимир“ којим је окончан Рат за шпанско наслеђе, а Французима су припали Алзас и Стразбур.

1764. За краља Пољске крунисан је руски штићеник Стањислав II Поњатовски, последњи пољски монарх. Током његове владавине (до 1795) Русија, Пруска и Аустрија извршиле су три деобе Пољске, која је као независна држава обновљена 1918.

1788. Турци су заробили, а потом убили вођу српских добровољаца у аустријско-турском рату, Кочу Анђелковића, познатог као Коча капетан. По њему је борба српских добровољаца у овом рату названа Кочина крајина.

1812. Завршена је Бородинска битка, једна од најкрвавијих у Наполеоновим ратовима, у којој су Руси под командом Кутузова близу Москве изгубили 44.000 војника, а Наполеон 50.000, међу којима 23 генерала. Недељу дана касније Наполеон је ушао у Москву.

1813. Први пут је за САД употребљен назив „Ујка Сем“, у уводнику њујоршког листа „Трој Пост“.

1822. Гувернер Бразила, принц Педро, прогласио је независност од Португалије, а себе за цара. Португалија је независност Бразила признала 1828.

1860. Италијански револуционар Ђузепе Гарибалди  је са својим „црвенокошуљашима“ заузео Напуљ у рату за ослобођење од Аустријанаца и за уједињење Италије.

1901. Потписан је Пекиншки протокол којим је окончан „Боксерски устанак“ у Кини. Побуну против странаца угушиле су европске силе, Јапан и САД, а Кина је приморана да плати одштету за њихову имовину уништену током устанка.

1909. Рођен је амерички филмски и позоришни режисер Елија Казан, добитник неколико Оскара („Трамвај назван жеља“, „Вива Запата“, „Источно од раја“, „Беби Дол“).

1914. Рођен је амерички физичар Џејмс Алфред ван Ален . Помоћу Гајгер-Милерових бројача постављених 1958. на вештачке сателите „Експлорер 1“ и „Експлорер 2“ открио је два појаса појачаног зрачења око планете Земље који су касније названи „Ван Еленови радијациони појасеви“.

1940. Немачка авијација под командом Хермана Геринга почела је бомбардовање Лондона. Првог дана погинуло је више од 300 људи.

1949. Умро је мексички сликар Хосе Клементе Ороско . Сматра се највећим сликаром мурала у 20. веку, декорисао је многе зграде у Мексику и САД.

1964. У месту Сип на југословенској обали Дунава, и у Гура Ваји на румунској, уз присуство председника Југославије и Румуније, Јосипа Броза Тита и Георги Георгију Дежа , постављен је камен-темељац будуће Хидроелектране Ђердап 1.

1975. Завршено је пресељавање Турака на подељеном Кипру. Под надзором УН, 9.000 људи премештено је са југа на север земље, под турском окупацијом.

1986. Дезмонд Туту  постао је надбискуп Кејптауна у Јужној Африци, као први црнац поглавар јужноафричких англиканаца.

1990. Као одговор на ревизију Устава Србије 1989. којом је значајно смањена аутономна власт покрајина Војводина и Косово, 144 албанска делегата Скупштине Косова прогласила су у Качанику Устав Републике Косово.

1991. У Хагу је почела Међународна мировна конференција о Југославији. У раду конференције учествовали су сви чланови Председништва СФР Југославије, председник савезне владе и шесторица председника југословенских република. Председавајући Конференције, на којој је усвојена Декларација о мирном решењу југословенске кризе, био је лорд Карингтон .

1994. У команди америчке војске у Берлину последњи пут је спуштена америчка застава, чиме је, након скоро пола века, формално окончано америчко војно присуство у Берлину.

1997. У егзилу у Мароку умро је Мобуту Сесе Секо, председник и диктатор Заира од 1965. до 1997. када га је са власти збацио Лоран Кабила .

1999. У земљотресу у близини Атине, једном од најјачих у Грчкој у последњих више од 40 година, погинула је 101 особа.

2001. У нигеријском граду Џос избили су хришћанско-муслимански сукоби током којих су запаљене цркве и џамије. Према подацима Црвеног крста, за непуних недељу дана насиља убијено је најмање 500 људи, а стотине повређено.

2004. Умро је Бејер Науд јужноафрички свештеник, један од ретких белаца који је био симбол отпора током година апартхејда.

2005. На изборима у Египту победио је председник Хосни Мубарак коме ће то бити пети мандат на месту шефа државе. На тим изборима први пут учествовало је више кандидата.

2011. У авионској несрећи код Јарославља у Русији погинуле су 43 особе, међу којима и хокејаши Локомотиве који су путовали на утакмицу у Минск. У авиону је било 45 људи осам чланова посаде и 37 чланова хокејашког тима, а несрећу је преживио играч Алеџандер Галимов и један члан посаде.

2012. Врховни суд Хрватске осудио је на четири године затвора бившег припадника карловачке специјалне полиције Михајла Храстова, због убиства 13 и рањавања двојице српских ратних заробљеника на Коранском мосту код Карловца 1991. Током судског поступка који је трајао 21 годину Храстов је три пута ослобођен и два пута осуђен, а то је била шеста пресуда у истом случају. Врховни суд је 7. маја 2015. одбио жалбе Храстова и карловачког Жупанијског државног тужилаштва, и Храстову потврдио четворогодишњу затворску казну.

2015. Површина шума у свету се и даље смањује, али је темпо смањења у последњих 25 година успорен за више од 50 одсто, навела је Организација УН за храну и пољопривреду – ФАО.

2019. Из рушевина притворног центра на југозападу Јемена који је из ваздуха погођен у нападу коалиције предвођене Саудијском Арабијом, извучено је 130 тела погинулих.

2020. Преминуо је чешки филмски и позоришни редитељ Јиржи Менцел. За први дугометражни филм „Строго контролисани возови“ из 1966. године добио је Оскара у категорији најбољи страни филм.