- 1268 — Војска Карла Анжујског је поразила гибелинске присталице цара Конрадина код Таљакоца, што је означило пад династије Хоенштауфен са трона Светог римског царства и Сицилије.
- 1514 — Турски султан Селим I победио је у бици код Чалдирана персијског шаха Исмаила, потом је освојио Сирију (1516).
- 1775 — Краљ Енглеске Џорџ III прогласио је америчке колонисте, који су у априлу почели борбе за независност америчких држава, побуњеницима и унајмио 20.000 немачких плаћеника да се обрачунају с њима. Амерички рат за независност завршен је победом колонија 1783.
- 1839 — На почетку Опијумског рата са Кином, Велика Британија је заузела Хонгконг.
- 1914 — Јапан је објавио рат Немачкој у Првом светском рату.
- 1939 — Министри иностраних послова Немачке и СССР Јоахим фон Рибентроп и Вјачеслав Михајлович Молотов потписали су у Москви споразум о ненападању, којим је Хитлеру отворен пут да нападне Пољску.
- 1942 — Почела је битка за Стаљинград, највећа битка у Другом светском рату. Завршена је 2. фебруара 1943. катастрофалним поразом Немаца и њихових савезника, који је означио прекретницу Другог светског рата на европском ратишту.
- 1944 —
- Савезничке трупе су у Другом светском рату ослободиле француски град Марсељ.
- Краљ Михај је распустио проосовинску владу генерала Јона Антонескуа и ставио Румунију на страну Савезника до краја Другог светског рата.
- 1945 — Привремена Народна скупштина Демократске Федеративне Југославије донела је Закон о аграрној реформи и колонизацији, којим је одузет вишак земље и пољопривредне имовине земљопоседницима, црквама и манастирима и тзв. неземљорадницима.
- 1958 — ТВБ започиње емитовање свог првог програма — Дневника у 20 сати.
- 1962 — Амерички телекомуникациони сателит „Телстар” емитовао је први телевизијски пренос између САД и Европе.
- 1973 — Пљачкаш банке у Стокхолму узео је четворо људи за таоце. Током шест драматичних дана између пљачкаша и заробљеника развило се пријатељство које је касније описано и анализирано као „Стокхолмски синдром”.
- 1979 — Првак Бољшој балета Александар Годунов затражио је и добио политички азил у САД.
- 1990 — Совјетска република Јерменија објавила је независност, а Естонија је почела преговоре о одвајању од тадашњег Совјетског Савеза.
- 1992 — Око 200 младих неонациста је у присуству стотина одушевљених присталица напало хостел за избеглице у немачком граду Росток и сукобило се са полицијом.
- 1996 —
- Министри иностраних послова СР Југославије и Хрватске Милан Милутиновић и Мате Гранић потписали су у Београду, у Палати федерације, споразум о нормализацији односа. Споразуму је претходио сусрет председника Србије и Хрватске Слободана Милошевића и Фрање Туђмана, 7. августа у Атини.
- У Београду је отворена канцеларија за везу хашког Међународног суда за ратне злочине почињене на простору бивше Југославије. Канцеларија је отворена на основу споразума који су власти СРЈ и представници УН, после вишемесечних преговора, потписале у Њујорку.
- 1999 — Руски космонаут Сергеј Авдејев поставио је, боравећи у свемирској станици „Мир” 712 дана, нови рекорд у непрекидном боравку у свемиру.
- 2000 — Авион Ербас А320 компаније „Галф ер” са 135 путника и осам чланова посаде срушио се у воде Залива, на пет километара северно од обале Бахреина. Узрок пада био је пожар у једном од мотора. У удесу није било преживелих.
- 2001 — Јапански суд донео је одлуку да централна влада мора да плати одштету од 375.000 долара петнаесторици Корејаца који су одмах по завршетку Другог светског рата преживели експлозију на јапанском броду.
Рођења
- 1754 — Луј XVI, француски краљ (1774—1792). (прем. 1793)
- 1864 — Елефтериос Венизелос, грчки државник. (прем. 1936)
- 1908 — Артур Адамов, француски књижевник јерменског порекла. (прем. 1970)
- 1910 — Ђузепе Меаца, италијански фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 1979)
- 1912 — Јара Рибникар, српска књижевница, преводилац и учесница Народноослободилачке борбе. (прем. 2007)
- 1912 — Џин Кели, амерички глумац, плесач, певач, редитељ, сценариста, продуцент и кореограф. (прем. 1996)
- 1923 — Ефраим Кишон, израелски писац-сатиричар, драматург, сценариста и редитељ. (прем. 2005)
- 1924 — Роберт Солоу, амерички економиста, добитник Нобелове награде за економију (1987). (прем. 2023)
- 1929 — Золтан Цибор, мађарски фудбалер. (прем. 1997)
- 1939 — Милан Влајчић, српски новинар, књижевник и књижевни и филмски критичар. (прем. 2022)
- 1942 — Ненси Ричи, америчка тенисерка.
- 1945 — Рита Павоне, италијанска музичарка и глумица.
- 1947 — Горан Султановић, српски глумац.
- 1950 — Миљенко Дерета, српски редитељ, сценариста и активиста невладиног сектора. (прем. 2014)
- 1953 — Миодраг Чолић, пензионисани је бригадни генерал санитетске службе Војске Србије, бивши декан Медицинског факултета ВМА, професор клиничке имунологије у пензији и академик САНУ.[1]
- 1966 — Рик Смитс, холандски кошаркаш.
- 1970 — Џеј Мор, амерички глумац, комичар, сценариста и радијски водитељ.
- 1970 — Ривер Финикс, амерички глумац, музичар и активиста за права животиња. (прем. 1993)
- 1971 — Деметрио Албертини, италијански фудбалер.
- 1974 — Константин Новоселов, руски физичар, добитник Нобелове награде за физику (2010).
- 1976 — Бошко Обрадовић, српски политичар и књижевник.
- 1977 — Јелена Розга, хрватска певачица.
- 1978 — Коби Брајант, амерички кошаркаш. (прем. 2020)
- 1980 — Ненад Вучковић, српски рукометаш.
- 1984 — Андреана Чекић, српско-црногорска певачица.
- 1984 — Глен Џонсон, енглески фудбалер.
- 1986 — Евандро Гоебел, бразилски фудбалер.
- 1987 — Дарен Колисон, амерички кошаркаш.
- 1988 — Олга Говорцова, белоруска тенисерка.
- 1988 — Џереми Лин, амерички кошаркаш.
- 1990 — Рајан Брокоф, аустралијски кошаркаш.
- 1990 — Сет Кари, амерички кошаркаш.
- 1990 — Чаба Силађи, српски пливач.
- 1994 — Огаст Ејмс, канадска порнографска глумица (прем. 2017)
- 1994 — Јусуф Нуркић, босанскохерцеговачки кошаркаш.
- 1995 — Камерон Нори, британски тенисер.
Смрти
[уреди | уреди извор]
- 406 — Радагајст, краљ Гота.
- 1305 — Вилијам Волас, вођа Шкота у борби против Енглеза. (* отприлике 1272)
- 1863 — Михаил Семјонович Шчепкин, руски глумац.
- 1926 — Рудолф Валентино, амерички глумац италијанског порекла. (* 1895)
- 1944 — Абдул Меџид II, турски султан. (* 1868)
- 1966 — Иван Сарић, пионир ваздухопловства. (* 1876)
- 1989 — Небојша Митрић, српски вајар. (* 1931)
- 1999 — Хасан II, марокански краљ. (* 1929)
- 2000 — Миливоје Мића Томић, српски глумац. (* 1920)
- 2022 — Божидар Делић, српски генерал. (* 1956)
- 2023 — Јевгениј Пригожин, руски војни командант и предузетник. (*1961)
Празници и дани сећања
[уреди | уреди извор]
- Међународни празници
- 1821 — Мексико је прогласио независност од Шпаније.
- 1990 — Јерменска ССР објавила је независност од Совјетског Савеза.
- Српска православна црква данас прославља:
