1057. Убијен шкотски краљ Магбет, који је 17 година раније освојио престо убивши тадашњег шкотског краља Данкана. Магбетова владавина инспирисала Виљема Шекспира да напише једну од својих најпознатијих драма.

1534. Шпански монах Игнасио де Лојола основао у Паризу римокатолички језуитски ред, који је папа Павле ИИИ признао шест година касније.

1688. Рођен пруски краљ Фридрих Вилхелм, који је током владавине централизовао администрацију и формирао јаку и дисциплиновану војску, па се сматра утемељивачем пруског милитаризма.

1769. У Ајачију, на Корзици, рођен француски војсковођа и цар Наполеон Бонапарта, чији су ратни успеси омогућили политичку и економску превласт Француске над већим делом Европе. После пораза код Ватерлоа 1815. прогнан на острво Света Јелена у Атлантском океану, где је умро 1821.

1771. Рођен шкотски писац Волтер Скот, аутор историјских романа „Роб Рој“, „Ајванхо“, „Веверли“. Скупљао народне песме и писао епове из историје Шкотске. У енглеском преводу објавио и српску народну песму „Хасанагиница“.

1834. Британски парламент усвојио закон о колонизацији Јужне Аустралије.

1843. У Копенхагену отворен Тиволи парк.

1888. Рођен енглески пуковник Томас Едвард Лоренс, археолог, истраживач, писац и ратник. Постао познат као „Лоренс од Арабије“ када је у Првом светском рату повео Арапе у рат против Турске.

1914. Проласком брода „Анкон“ отворен Панамски канал, дуг 81,6 километара, који у најужем делу средње Америке спаја Атлантски и Тихи океан. Канал званично отворен у јулу 1920.

1916. У Бици на Соми у Првом светском рату први пут употребљен британски тенк познат као „Велики Били“.

1918. САД прекинуле дипломатске односе с Русијом, после успостављања бољшевичке власти.

1944. Искрцавањем савезничких трупа у јужној Француској у Другом светском рату почела операција „Драгон“, чиме је отворен други фронт по искрцавању савезника у Нормандији у јуну.

1945. Кореја ослобођена јапанске колонијалне власти после капитулације Јапана у Другом светском рату. Полуострво затим подељено на комунистички север и капиталистички југ.

1947. Ступио је на снагу акт о независности Британске Индије којим су, после 180 година колонијалне владавине Велике Британије, формиране Индијска Унија и Пакистан.

1948. Јужна Кореја постала независна држава под називом Република Кореја, а за председника изабран Сингман Ри.

1950. У земљотресу у североисточној индијској држави Асам погинуло више од 1.000 људи.

1960. Проглашена независност афричке државе Конго-Бразавил, која је од 1886. била француска колонија под називом Средњи Конго.

1962. Пробијен друмски тунел испод Мон Блана, којим је француски град Шамони повезан са италијанском долином Аосте.

1965. Концерт групе „Битлс“ у Њујорку окупио 55.600 људи, чиме је постављен светски рекорд у броју посетилаца и заради на поп-концерту.

1971. Бахреин стекао независност после 150 година британске колонијалне власти.

1975. У војном пучу убијен председник Бангладеша шеик Муџибур Рахман, први премијер по стицању независности у јануару 1972.

1990. Председник Михаил Сергејевич Горбачов вратио совјетско држављанство Александру Солжењицину, добитнику Нобелове награде за књижевност, који је 1974. под притиском власти принуђен да емигрира.

1994. У Судану ухапшен и изручен Француској један од најпознатијих светских терориста Иљич Рамирес Санчес, познат као „Карлос Шакал“.

1995. Јапан, 50 година по завршетку Другог светског рата, први пут јасно изразио жаљење због ратних акција у региону.

1996. После четири године сарајевски аеродром поново отворен за комерцијалне летове. На аеродром су током рата у Босни слетали само службени авиони и авиони с хуманитарном помоћи.

1998. У једном од најтежих терористичких напада у Северној Ирској током готово 30 година насиља, у експлозији аутомобила-бомбе у месту Омаг, погинуло 29 особа.

2000. Председник САД Бил Клинтон свечано предао руководећу функцију у Демократској партији потпредседнику Алу Гору.

2001. Потпуковник Војске Републике Српске Драган Јокић добровољно се предао Међународном суду за ратне злочине који га је осумњичио за ратне злочине почињене над муслиманима у Сребреници у јулу 1995.

2001. Македонски парламент одобрио долазак 3.500 војника НАТО у циљу разоружања албанских екстремиста.