1040 -Шкотског краља Данкана убио је Магбет, који је потом владао 17 година. Магбетова владавина, посебно начин на који је запосео шкотски престо, инспирисала је енглеског писца Вилијама Шекспира за једну од његових најпознатијих драма.

1385  – Победом у бици код Алжубароте, португалске снаге осујетиле су инвазију краља Кастиље Хуана I , чиме је осигурана независност Португала.

1457 – Гутенбергова штампарија у Мајнцу издала је прву штампану књигу у боји. „Мајнцишки псалтир“ био је штампан у црвеној и црној боји.

1777 – Рођен је дански физичар Ханс Кристијан Ерстед , оснивач науке о електромагнетизму. Открио је магнетски учинак електричне струје и по њему је названа јединица за јачину магнетског поља у електормагнетском ЦГС систему (Ое).

1784 – На острву Кодијак поред Аљаске основана је прва руска колонија. САД су од Русије 1867. купиле Аљаску за 7,2 милиона долара.

1867 – У покушају да створи велики балкански савез против Отоманског царства, кнез Србије Михаило Обреновић склопио је уговор са Грцима.
1893 – У Француској су, први пут у свету, уведене регистарске таблице за моторна возила.

1900 – Снаге европских велесила, САД и Јапана, заузеле су Пекинг, чиме је окончан „Боксерски устанак“ у Кини. Циљ устанка је био протеривање странаца из Кине и домаћих хришћана као експонената страних угњетача.

1920 – У Београду је потписан уговор о стварању „Мале Антанте“, војно-одбрамбеног савеза Чехословачке и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца против рестаурације Хабсбурговаца и ревизионистичких тежњи Мађарске после Првог светског рата. Савезу је 19. августа приступила и Румунија.

1934 – У први нацистички концентрациони логор Дахау, код Минхена, доведени су први затвореници, противници режима Адолфа Хитлера. Касније је, у Другом светском рату у том логору убијено 70.000 заточеника из окупиране Европе.

1941 – Британски премијер Винстон Черчил  и председник САД Френклин Розевелт (Франклин Роосевелт) потписали су „Атлантску повељу“, којом су се заложили за право сваког народа да изабере власт у својој земљи и да се изјашњава о територијалним променама. Та повеља касније је укључена у Повељу УН.

1945 – Јапан је прихватио савезничке захтеве за безусловну капитулацију, чиме је окончан Други светски рат. Капитулација је потписана 2. септембра на америчком бојном броду „Мисури“ у Токијском заливу.

1947 – Формирана је држава Пакистан, настала по завршетку британске владавине у региону и поделе азијског потконтинента на исламски Пакистан и Индију насељену претежно Хиндусима. Пакистан је био подељен на два дела, Западни и Источни, који је касније постао независна држава Бангладеш.

1949 – У Западној Немачкој су одржани први избори после Другог светског рата. Конрад Аденауер је постао први канцелар Западне Немачке.

1956 – Умро је немачки писац Бертолт Брехт (Брецхт), један од највећих драмских аутора и теоретичара позоришта 20. века. Светску славу стекао је „Просјачком опером“, за коју је музику написао немачки композитор Курт Вајл (Њеилл). По повратку у Немачку 1949, коју је напустио 1933. када су нацисти дошли на власт, основао је у тадашњем Источном Берлину чувено позориште „Берлински ансамбл“ („Кавкаски круг кредом“, „Мајка храброст“).

1969 – Влада Велике Британије одобрила је улазак британских трупа у Северну Ирску да би спречила ескалацију сукоба између католика и протестаната.

1970 – СФР Југославија и Ватикан обновили су пуне дипломатске односе после 18-годишњег прекида.

1980 – Почео је штрајк радника у пољском бродоградилишту у Гдањску. Раднички протести убрзо су се проширили на целу земљу и довели до великог друштвеног преокрета у Пољској, а значајно су утицали и на промене у осталим комунистичким земљама источне Европе.

1986 – У Пакистану је избила побуна против власти председника Зије ул Хака . Неколико људи је убијено, а лидер опозиције Беназир Буто (Бхутто) је ухапшена.

1988 – Умро је италијански конструктор спортских аутомобила Енцо Ферари .

1996 – Јужноафричка Национална партија, носилац политике апартхејда у Јужној Африци, у парламенту је прешла у опозиционе клупе, после 48 година.

2000 – Руска православна црква прогласила је за свеце последњег руског цара Николаја Другог Романова и чланове његове породице, који су убијени током Октобарске револуције, 1918. године.

2000 – Савет безбедности УН донео је резолуцију о формирању посебног суда за злочине почињене током грађанског рата у Сијера Леонеу.

2004 – Умро је пољски писац и нобеловац Чеслав Милош (Цзеслањ Милосз) који је скоро 30 година провео у егзилу. Збирка есеја о тоталитаризму „Заробљени ум“ донела му је светску славу и признање.

2005 – Сви путници и чланови посаде (укупно 121 особа) погинули су када се авион „Боинг 737“ кипарске компаније „Хелиос ерлајнз“ срушио се у Грчкој.

2006 – У 5.00 по Гриничу (Греенњицх) почело је примирје између Израела и Либана који су прихватили Резолуцију 1701 Уједињених нација и окончали међусобне војне сукобе. Рат у Либану избио је 12. јула када су герилци Хезболаха отели двојицу израелских војника, а Израел одговорио нападима на Либан.

2008 – Пољска и САД парафирале су у Варшави споразум о размештању америчког антиракетног штита у Пољској.

2010 – Умро је фотограф Херман Леонард, познат по црно-белим фотографијама џез великана попут Били Холидеј, Ђука Елингтона, Чарлија Паркера, Луиса Армстронга, Мајлса Дејвиса и Френка Синатре.

2012 – Умро је шаховски велемајстор Светозар Глигорић, носилац 13 медаља са шаховских олимпијских игара (две златне, шест сребрних и пет бронзаних).

2013 – Власти Египта увеле су једномесечно ванредно стање и полицијски час у 13 области због сукоба снага безбедности и присталица свргнутог председника Мохамеда Морсија у којима је око 200 људи изгубило живот.

2014 – Власти Гвинеје, једне од земаља погођених епидемијом еболе, увеле су ванредно стање због хеморагичне грознице која је убила више од 1.000 људи.

2015 – Куба и Америка су обновиле дипломатске односе и на згради амбасаде САД у Хавани подигнута је америчка застава, 54 године након што је спуштена и скинута услед прекида сарадње две земље.

2017 – У поплавама које су погодиле Фритаун, главни град Сијера Леонеа, страдало је више од 310 особа.

2018 – У Ђенови су погинуле 43 особе када се урушио део вијадукта на италијанском аутопуту А10.

2021 – У земљотресу јачине 7,2 степени по Рихтеру који је погодио Хаити погинуло је више од 2.200 људи.

2022 – У пожару у коптској хришћанској цркви у главном граду Египта Каиру погинула је 41 особа.