Свака генерација има нека своја сећања на овај вашар који се одржава у првој половини августа у граду на Пеку. Углавном су то (дозвољена или недозвољена) удварања, а код неких мало старијих и (углавном) недозвољене страначке активности (поред Пека), они још старији су умели да заседну по кафанама и бирцузима испод шатри, па сад, како се коме заломи (кад су у питању „ванстраначке недозвољене активности“), тинејџери су умели да на самом доласку све паре добијене од родитеље оставе на „транге франге“ па су се онда кобасице набављале на тотално недозвољени начин ( ако те мајстор на роштиљу није приметио, а ако јесте, онда су обично радиле машице) али све је то било у опису вашарских дешавања. Битно је да си био ту, да су цурице биле ту, а остало, како ти буде. И тада је вашар трајао минимум три дана (обично би се некако упаковао за викенд, горе доле неки дан). Аутор не памти она времена када је то трајало минимум седам дана ( у предратним и поратним временима, када се саобраћај одвијао углавном запрежним колима па је све и било много, благо речено, релаксираније него сад – дођеш са својим колима, испрегнеш стоку и ту си следећих пар дана док не продаш шта имаш и купиш шта ти треба па се  вратиш у село – под условом да то нису била она времена кад је Бабејић харао и отимао од оних који су продавали на панађурима). Али вашар је у свим временима остао исти – громогласна музика, кафанске шатре,  рингишпили за децу, све и свашта за маме и баке (мисли се на одећу и све остало) па и за тате и деде (е ту се сем одеће подразумевају и кафане,бирцузи и све остало) и тако… за сваког по нешто, па нек бира. Ако омане, идуће године има прилику да исправи!