На Летњој позорници Центра за културу „Драган Кецман“, на главном градском тргу, вечерас ће се у оквиру пројекта Великани Кучева и 17. Трубе Мирослава Милета Матушића одржати концерт Дејана Јевђића са оркестром. Концерт почиње у 21:00.

Трубачки оркестар Дејана Јевђића формиран је у децембру 2000. године. Тадашњи састав бројао је укупно 9 чланова, а велику помоћ и подршку у самом формирају оркестра пружио је Миладин Јовановић, трубач из Сирогојна.

У породици Јевђић трубаштво је вишедеценијска традиција.

Још Дејанов прадеда, Јовиша Јевђић (1892.-1966.) свирао је трубу. Био је један од најстаријих трубача у Западној Србији. У И светском рату био је трубач, а трубу је свирао и пре него што је отишао у рат.

После другог светског рата у Јевђићима је трубу наставио да свира Јовишин син, а Дејанов деда, Љубо Јевђић (1932-2002), најбоља друга труба. Познати трубач Бошко Остојић често је говорио: „Љубо, да ми је само једном да ми свираш другу трубу“.

Након Љуба, трубе се латио и његов син, а Дејанов отац, Ацо Јевђић (1958.). Ацо Јевђић има три сина, Дејана (1980.), Слободана (1982.) и Бранка (1985.). Први се за трубу се заинтересовао Дејан и почео помало да учи уз деду Љуба. Занимљиво је да су до сада сви поменути свирају филигорне.

Када су деведесетих година прошлог века почели Дејан, Слободан и Бранко, Дејан је наследио прадеду, деду и оца и почео да свира филигорну, Слободан полубас а Бранко бубањ.

Тако су тројица браће Јевђић уз помоћ Миладина Јовановића из Сирогојна формирали оркестар и почели са јавним наступима.

Пред широким аудиторијомум први пут су се појавили у Пожеги, на манифестацији „Видовданске трубе“ која је ревијалног карактера. Одмах затим наступили су и на такмичењу трубача Западне србије на Златибору у јулу 2001. године, где су освојили награду „Златиборска плетеница“ за најизворније музицирање.

Одмах након тога оркестар је наставио са наступима и постајао је све популарнији. Ретко који викенд је био слободан а дешавало се да у току месеца свирају и преко 20 дана.

Оркестар има разноврстан репертоар, од старих изворних песама и кола до новокомпоноване народне музике, као и музике других поднебља Србије , првенствео јужна и источна Србија.

Стасавање оркестра трајало је неколико година, и осећао се све већи напредак, а крајем 2004. године у оркестар долази и Милован Бабић, легенда српске трубе који је до тада освојио све могуће трубачке награде.

Од тада оркестар још више напредује. Тако су 2005. године издали су свој први ЦД у издању ПГП РТС, више пута наступали на РТС и другим телевизијама. Исте године на такмичењу трубача Западне Србије на Златибору, освајају „Златиборску плетеницу“ за најизворније музицирање и награду за најбољи баритон, те се квалификују за наступ у Гучи.

Такође 2005. године, на такмичењу за златну трубу Републике Српске у Бањалуци освајају Златну трубу.

Током 2006. године оркестар Дејана Јевђића напуштају двојица браће, Слободан и Бранко и прелазе у други оркестар. Међутим, од тада Дејанов оркестар постаје још популарнији а нарочито од када код њега долазе тројица познатих трубача.

Њему се придружује Драган Лазовић Гонго, син легендарног трубача Светозара Лазовића Гонга, Бобан Матовић и Милош Марковић.

Светозар Лазовић Гонго (1952.-2001.) је истинска легенда српске трубе, признат од свих музичких критичара, проглашен за мајстора трубе, освајач свих трубачких награда. Његов син Драган, наставио је очевим стопама, 2000. године освојио је Златну трубу у Гучи а 2006. године расформирао оркестар и придружио се оркестру Дејана Јевђића.

извор и фото : дејанјевџевић