1347. Енглески краљ Едвард Трећи  је у Стогодишњем рату заузео француски град Кале који је остао под енглеском влашћу до 1558.

1460. Шкотског краља Џејмса Другог , кога су савременици називали „Џејмс гневног лица“, убили су Енглези током опсаде замка Роксбург.

1492. Шпански морепловац Кристофер Колумбо  испловио је на броду „Санта Марија“ из шпанске луке Палос де ла Фронтера на прво путовање према западу на којем је открио Америку.

1571. Турци су, након 11-месечне опсаде, заузели град Фамагусту на Кипру и извршили масакр становништва.

1675. Французи су победили холандску и шпанску флоту код Палерма и заузели Сицилију.

1770. Рођен је Фридрих Вилхелм Трећи, пруски краљ од 1797. до 1840. Изгубивши рат с Наполеоновом војском био је присиљен Тилзитским миром (1807) да Наполеону преда готово пола државе. Један је од потписника савеза Света алијанса који су, после Наполеоновог пада, склопиле Русија, Пруска и Аустрија.

1778. У Милану је отворена оперска кућа Скала (Театро алла Сцала) дело архитекте Ђузепеа Пјермаринија .

1858. Енглески истраживач Џон Спик  открио је језеро Викторија, извориште реке Нил.

1872. Рођен је Хакон Седми , норвешки краљ од 1905. до смрти 1957. Одбијањем да абдицира подстакао је свој народ да организују покрет отпора немачкој окупацији у Другом светском рату.

1881. Британске трупе окупирале су египатски град Суец, што је Великој Британији омогућило да 1883. постане власница читаве зоне Суецког канала.

1884. Завршен је железнички мост у Београду на реци Сави, а наредног месеца пуштена је у саобраћај пруга Земун-Београд. Мост је разаран у оба светска рата и потом обнављан.

1903. Рођен је тунижански државник Хабиб Бен Али Бургиба , вођа борбе за независност и први председник Туниса од 1957. За доживотног председника проглашен је 1975, али је у државном удару 1987. збачен с власти.

1904. Британци су напали Тибет и заузели главни град Ласу, а верски вођа Далај Лама је побегао у Ургу (Улан Батор).

1904. С Волујице, брда изнад Бара, први пут су емитовани радио таласи на Балканском полуострву. Пуштању у рад радио-телеграфске станице присуствовало је више хиљада гостију и званица, међу којима књаз Никола и Гуљелмо Маркони (Гуглиелмо Марцони), један од проналазача бежичне телеграфије.

1914. Немачка је објавила рат Француској, Белгија је одбацила захтев Немачке да њене трупе уђу у ту земљу, а Велика Британија је упозорила Немачку да би инвазија на Белгију значила општи рат у Европи.

1924. Умро је енглески писац пољског порекла Џозеф Конрад , аутор поморских прича и романа („Лорд Џим“, „Ностромо“, „Срце таме“, „Тајфун“).

1936. Амерички атлетичар Џеси Овенс  је скоком у даљ од 8,06 метара освојио прву од четири златне медаље на Олимпијским играма у Берлину.

1940. Литванија је формално постала део СССР под називом Литванска Совјетска Социјалистичка Република.

1954. Умрла је Габријел Колет , једна од најпопуларнијих француских књижевница 1940-тих година. Била је чланица Академије Гонкур и Белгијске краљевске академије, а 1953. постала је официр Легије части.

1958. Америчка атомска подморница „Наутилус“ је под командом Вилијама Андерсона (Њиллиам) прва прошла испод леденог покривача Северног пола.

1977. Умро је кипарски архиепископ Макариос, вођа покрета за независност од Велике Британије и први председник Кипра од 1960. до смрти. Био је и један од истакнутих лидера Покрета несврстаних земаља.

1996. УН су саопштиле да је војска племена Тутси у Бурундију побила хиљаде цивила племена Хуту у серији покоља између априла и јула.

2001. У Београду је убијен бивши припадник Службе државне безбедности Момир Гавриловић, што је довело до најтеже политичке кризе у Демократској опозицији Србије од њеног доласка на власт октобра 2000. када је на изборима срушила десетогодишњи режим Слободана Милошевића.

2002. Председник Владе Србије Зоран Ђинђић примио је у Прагу (Чешка) награду Фондације Полак за допринос развоју демократије у Србији.

2005. Амерички астронаут Стив Робинсон је на свемирском броду „Дискавери“, лансираном 26. јула, обавио прву поправку у свемиру.

2008. Умро је руски писац, нобеловац и један од најпознатијих совјетских дисидената Александар Солжењицин. Због критика Стаљиновог режима у делима о затворима за совјетске грађане – гулазима, 1974. му је одузето држављанство, након чега је протеран. У Русију се вратио после распада СССР. Најпознатија дела „Архипелаг ГУЛАГ“, „Први круг“, „Један дан у животу Ивана Денисовича“, „Одељење за рак“, „Црвени точак“ и „200 година заједно“.

2011. Умро је руски пијаниста Николај Петров, професор Конзерваторијума у Москви.

2014. У земљотресу у кинеској провинцији Јунан погинуло је 615 особа, док је 3.143 повређено.

2019. У оружаном нападу у тржном центру у граду Ел Пасо, савезна америчка држава Тексас, убијено је 20 особа, нападач је ухапшен и осумњичен за расистички злочин.