Данас је петак, 19. јул 2024. године.

1427. – Умро српски владар и писац Стефан Лазаревић, назван Стефан Високи, кнез од 1389. до 1402, потом деспот, син кнеза Лазара Хребељановића. У прво вријеме владао је очевим земљама уз помоћ мајке кнегиње Милице и до 1402. признавао је власт турског султана Бајазита Првог, на чијој се страни 1395. борио у биткама на Ровинама и код Никопоља 1396. и код Ангоре 1402. Султан му је поклонио област Вука Бранковића с Приштином и Пећи. Пошто је Бајазита Првог код Ангоре поразио монголски владар Тамерлан, Стефан се осамосталио и приближио Угарској, од које је 1403. добио Мачву и Београд, који је прогласио пријестоницом, а 1421. је наслиједио Зету. Ојачао је централну власт и сузбио сепаратизам властеле, реформисао војску и преуредио управу. Србија је у његово вјеме доживјела економски и културни процват. Подигао је манастир Манасију, подстицао преписе и преводе књига, а и сам се бавио књижевношћу – написао је „Слово љубве“.

1545. – Брод „Мери Роуз“, понос ратне флоте енглеског краља Хенрија Осмог, потонуо у каналу Солент између обале јужне Енглеске и острва Вајт, одвукавши у смрт више од 700 људи.

1814. – Рођен амерички проналазач Семјуел Колт, према чијем је презимену назван револвер који је конструисао.

1819. – Рођен швајцарски писац Готфрид Келер, највећи приповедач немачког говорног подручја у Швајцарској. Оригиналним пластичним стилом, с истанчаним хумором и симпатијама, описивао је људе из швајцарских села и градова, најчешће малограђане, а каткад гротескне ликове. Дела: збирке приповиједака „ЛЈуди из Зелдвиле“, „Циришке новеле“, „Седам легенди“, „Епиграм“, романи „Зелени Хајнрих“, „Мартин Заландер“.

1834. – Рођен француски сликар, графичар и вајар Илер Жермен Едгар Дега, виртуозни цртач, сликар кога је највише занимала живост и разноврсност покрета. У почетку реалиста, касније се приближио импресионизму. У уљаној техници је израдио више сјајних портрета, нарочито у младости – касније се више служио пастелом. У зрелом добу је радио готово искључиво фигуре /циклуси „Балерина“, „Купачица“, „Праља“/, а пред крај живота и ситне фигуре у воску и глини.

1866. – Умро немачки математичар Георг Фридрих Бернхард Риман, који је отворио нове правце развитка математике и њене примене у физици и механици. Значајно је допринео математичкој анализи, посебно теорији комплексних функција, теорији парцијалних једначина, геометрији, теорији бројева. НЈегово име носи низ математичких појмова: Риманов интеграл, Риманова диференцијална једначина, Риманова површина, Риманова сфера, Риманова зета-функција, Риманова геометрија.

1870. – Одговарајући на увредљиву депешу канцелара Ота фон Бизмарка – који је прижељкивао рат с намером да сломи превласт Француске у Европи и убрза уједињење Немачке под вођством Пруске – француски цар Шарл Луј Наполеон Трећи Бонапарта објавио је рат Пруској.

1877. – Енглески тенисер Спенсер Гор победио у финалу првог турнира у Вимблдону.

1883. – На брду Стражилово изнад Сремских Карловаца сахрањени посмртни остаци српског песника Бранка Радичевића, 30 година после његове смрти у Бечу.

1893. – Рођен руски писац Владимир Владимирович Мајаковски, утемељивач руског футуризма. Заслужан је за развој лирско-епске и лирско-фантастичне поеме, тонског стиха, принципа реализације метафоре. Знатно је утицао на многе руске и европске песнике. Дјела: збирке песама и поема „Облак у панталонама“, „Рат и свијет“, „Човјек“, „Све што је написао Владимир Мајаковски“, „150.000.000“, „Мајаковски се смјешка“, „Мајаковски се смије“, „Мајаковски се руга“, „Пјесме о револуцији“, „О томе“, „Владимир Иљич Лењин“, „Добро!“, драме „Стјеница“, „Хладан туш“.

1896. – Рођен шкотски писац Арчибалд ДЖозеф Кронин, у чијим је делима, прожетим благим романтизмом и друштвеном критиком, описан живот рудара и британске средње класе. Дјела: романи „Шеширџијин замак“, „Цитадела“, „Звијезде гледају с неба“, „Шпански вртлар“, „Госпођа са каранфилима“, „Три љубави“, „Прегршт ражи“, „Херојске године“, „Јудино дрво“, драма „Јупитер се смије“, мемоари „Пустоловине у два свијета“.

1900. – Отворен париски метро.

1918. – Немци почели повлачење преко реке Марне, после пропасти офанзиве на Француску у Првом светском рату.

1936. – Умро српски геолог и политичар Јован Жујовић, геолог сбетског гласа, утемељивач геолошке науке у Србији, председник Српске краљевске академије, професор Београдског универзитета, члан многих иностраних друштава и академија. Основао је Српско геолошко друштво, Минералошко-геолошки завод и часопис „Геолошки анали Балканског полуострва“. Аутор је многих радова из свих области геологије и прве геолошке карте Србије и Југославије. Био је министар просвете и спољних послова Србије и један од оснивача Републиканске демократске странке. У политику је ушао под утицајем Живојина Жујовића и Светозара Марковића. Дела: „Геологија Србије, 1 и 2“, „Топографска и петрографска геологија“, „Општа геологија“.

1937. – У Београду одржане велике демонстрације поводом подношења скупштини на ратификацију конкордата Ватикана и Југославије. У догађају, названом касније „Крвава литија“, жандарми су се брутално обрачунали са свештеницима Српске православне цркве и народом који је протестовао против конкордата. Конкордат, који је 1935. склопила влада Милана Стојадиновића, није ратификован због огромног притиска јавног мњења. Први такав уговор /Вормски конкордат/ су 1122. склопили папа Каликст Други и цар „Светог римског царства“ Хенрих Пети. Први конкордат на Балкану потписала је Црна Гора 1866, затим Србија 1914. Конкордатом се државе обавезују на економске и правне привилегије римокатоличкој цркви.

1943. – С намером да ослабе италијански фашистички режим, савезници у Другом свјетском рату са 700 авиона засули товарима бомби аеродроме и војне полигоне у близини Рима, што је имало страховите последице на расположење војске, морал становништва и став двора.

1947. – Убијен бурмански премијер Аунг Сан, творац модерне Бурме. Атентат су организовали десничари и изведен је током седнице владе, па је том приликом је убијено и шест министара. Пје Другог свјетског рата Аунг Сан је био најистакнутији вођа националног покрета за ослобођење земље од британске колонијалне управе, а 1942. је у Тајланду основао Бурманску армију независности. С Јапанцима је учествовао у протеривању Британаца, надајући се независности земље, али је убрзо – увидевши да ће Јапан изиграти покрет за независност – покушао да организује антијапански покрет отпора. Основао је 1944. Антифашистичку лигу народног ослобођења, која је 1945. помогла савезницима у ослобођењу Бурме. Потом је предводио широк покрет за деколонизацију и у априлу 1947. је склопио споразум с британском владом, на основу којег је Бурма шест мјесеци после његове смрти постала независна.

1956. – Лидери Југославије, Индије и Египта – Јосип Броз Тито, ДЖавахарлал Нехру и Гамал Абдел Насер потписали такозвану Брионску декларацију, којом су осудили блоковску поделу свијета, што је био први корак ка стварању Покрета несврстаних земаља.

1965. – Умро корејски државник Сингман Ри, први председник Јужне Кореје, који је као вођа Либералне партије, после поделе корејског полуострва, 1948. постао шеф државе. С власти се повукао 1960. под притиском студентских протеста широм земље због изборних превара.

1974. – Шпански диктатор Франсиско Франко, због болести, привремено предао власт принцу Хуану Карлосу, који је 1975, послије Франкове смрти, постао краљ Шпаније.

1980. – У Москви отворене 22. Олимпијске игре, на којима је учествовало 6.000 спортиста из 80 земаља, али се више од 45 држава придружило САД у бојкоту због совјетске инвазије на Авганистан 1979.

1992. – Од експлозије аутомобила-бомбе у Палерму смртно страдао Паоло Борселино, водећи италијански судија у борби против мафије.

2002 – Италија је пристала да врати прастари обелиск који су фашистичке трупе изнеле из Етиопије, прије готово 65 година, чиме је окончан један од највећих дипломатских сукоба Рима