1099 – Крсташи су у Првом крсташком рату освојили Јерусалим и разорили га. Град је после римског разарања 70. године обновио римски цар Хадријан и претворио га у римску војну колонију, а 638. дошао је под власт Арапа и постао муслиманско свето место. Арапи су га поново освојили 1187.

1291 – Умро је немачки цар Рудолф И Хабсбург, оснивач династије Хабсбурговаца. По доласку на престо (1273) дао је члановима своје фамилије у посед Аустрију, Штајерску, Крањску, Корушку и Тирол, које су постале хабсбуршке наследне земље. Тиме је ударио темеље моћи хабсбуршке монархије.

1410 – Литванско-пољски краљ Владислав ИИ Јагјело (Њладyслањ Јагиелло) победио је, уз помоћ чешких најамника, Немачки витешки ред (Тевтонски ред) у бици код Таненберга, након чега је проширио пољско-литванску државу.

1606 – Рођен је холандски сликар Харменс ван Ријн Рембрант (Харменсз, Ријн Рембрандт), један од највећих мајстора у историји сликарства. Урадио је око 650 уљаних слика, око 300 гравира и око 2.000 цртежа, укључујући ремек дела као што су „Ноћна стража“, „Изгубљени син“, „Час анатомије доктора Тулпа“.

1795 – Марсељеза је званично прихваћена за химну Француске.

1865 – У Даблину је рођен британски политичар и новински магнат Алфред Нортклиф (Нортхцлиффе), власник и

имес“. Уједињавањем више листова и часописа основао је 1905. „Ашоциатед Нењспапер“, која је у наредних двадест година била најутицајнији новински концерн у Европи.

1869 – Француз Иполит Меж Мури (Хипполyте Меге Моуриес) патентирао је маргарин.

1904 – Умро је руски писац Антон Павлович Чехов, један од најзначајнијих приповедача и драмских писаца у руској и светској књижевности. Као драмски писац сматра се ненадмашним мајстором атмосфере и дијалога. Његове драме и данас су на репертоарима светских позоришта („Галеб“, „Три сестре“, „Вишњик“).

1918 – Општом офанзивом снага Осовине под командом немачког генерала Ериха фон Лудендорфа (Ерицх вон Лудендорф) почела је друга битка на Марни у Првом светском рату. То је био последњи покушај Немачке да надвлада савезничке снаге на западном фронту.

1929 – Умро је аустријски писац Хуго фон Хофманстал (вон Хофманнстхал), који се прославио као аутор либрета за опере Рихарда Штрауса (Рихард Страусс) („Каваљер с ружом“, „Аријадна на Насосу“, „Жена без сенке“).

1937 – Пуштен је у саобраћај канал Москва-Волга дуг 128 километара, дубок 5,5 а широк 85 метара, чиме је регулисана река, а град Москва постао је лука повезана са пет мора.

1941 – У бици код Орше у Другом светском рату, совјетска војска први пут је употребила плотунско ракетно оружје, популарно названо „каћуша“.

1958 – Америчке снаге искрцале су се у Либану и интервенисале на захтев председника Камија Шамуна (Цамилле Цхамоун), омогућивши му да се поново кандидује за шефа државе.

1968 – Успостављен је први директни путнички авио-саобраћај између САД и СССР. На линији Москва -Њујорк почели су да лете авиони „Аерофлота“ и „Пан Америкена“.

1974 – На Кипру је војним ударом групе грчких официра у Националној гарди, присталица припајања Грчкој, оборен председник Макариос, а власт је преузео Никос Сампсон, бивши лидер ЕОК-е. Архиепископ Макариос је привремено напустио Кипар.

1975 – Совјетски и амерички васионски бродови „Сојуз 19“ и „Аполо 18“ лансирани су у орбиту око Земље, у оквиру заједничког програма којим је предвиђено њихово спајање у свемиру.

1983 – У нападу јерменских терориста на просторије турске ваздухопловне компаније на париском аеродрому „Орли“, шест људи је погинуло, а 48 рањено.

1992 – У организацији Грађанског савеза Србије и Центра за антиратну акцију испред Савезне скупштине у Београду одржане су демонстрације против дискриминације и претње припадницима других

националности под називом „Жута трака“. Непосредан повод за акцију било је присилно исељавање Хрвата из војвођанског села Хртковци.

1995 – Војска Шри Ланке окончала је највећу офанзиву од 1987. против тамилских побуњеника, током које је погинуло најмање 300 људи.

1997 – У Мајами Бичу на Флориди убијен је Ђани Версаче (Гианни Версаце), италијански модни креатор, једна од најпознатијих личности из света моде крајем 20. века.

1999 – Након уласка међународних мировних снага на Косово, у Приштину је стигао шеф цивилне администрације УН Бернар Кушнер (Бернард Кусхнер), а војни званичници прогласили су Косово једним од најопаснијих места на свету због великог броја мина које су поставиле све стране у рату.

2000 – Зимбабве је поново законом уредио статус црних сељака на фармама које су поседовали белци у свих осам провинција.

2003 – Умро је Хјум Кронин, бродвејски и холивудски глумац који се први пут на филму појавио 1943. године у Хичкоковој „Сенци сумње“, а касније и у другим филмским остварењима као што су „Поштар увек звони двапут“, „Дванаест бесних људи“ и „Чаура“.

2004 – Бивши министар финансија Руанде Емануел (Еммануел) Ндиндабахизи осуђен је на доживотну робију због учешћа у геноциду 1994. године.

2005 – Веће Окружног суда у Београду осудило је четворицу припадника паравојне формације

„Осветници“ (Милана Лукића, Оливера Крсмановића, Драгутина Драгићевића и Ђорђа Шевића) на укупно 75 година затвора због ратног злочина отмице и убиства 16 грађана муслиманске националности из места Сјеверин 1992. године.

2006 – Јавно је представљен Твитер (Тњиттер), бесплатна друштвена мрежа и микро-блог алат који омогућава корисницима да читају туђе и шаљу своје микро-текстуалне уносе, тзв. твитове.

2009 – У египатском летовалишту Шарм ел Шеик почео је 15. самит Покрета несврстаних држава, на коме је учествовало више од 100 земаља и чије су главе теме биле дипломатски односи, економија, развој и социјална питања.

2010 – У министарствима правде Хрватске и Србије омогућен је увид у попис особа осумњичених, оптужених или осуђених за ратне злочине у тим државама.

2012 – Умрла је Селест Хоум, америчка глумица која је стекла славу на Бродвеју у комаду „Оклахома“ и добила Оскара за најбољу женску споредну улогу у филму „Џентлменски споразум“.

2014 – Основана је Банка за развој БРИЦС земаља (Бразил, Индија, Кина, Русија и Јужна Африка), са улогом од 50 милијарди долара за финансирање опсежних инфраструктурних пројеката ових земаља.

2015 – Умро је математичар Вене Богославов, аутор „Венеових збирки“ математичких задатака које се користе готово 40 година у настави у средњим школама широм Србије.