1533 – Папа Клемент VII запретио је енглеском краљу Хенрију VIII да ће га екскомуницирати из римокатоличке цркве ако не обнови брак с Катарином Арагонском, од које се развео у мају 1533. Хенри VIII је игнорисао претњу, раскинуо све везе с Ватиканом и 1534. основао је Англиканску цркву, прогласивши себе за њеног поглавара.

1804 – Бивши потпредседник САД Арон Бер убио је бившег министра финансија Александера Хамилтона у двобоју изазваном политичким ривалством и међусобним оптужбама.

1844. године рођен је краљ Петар I Карађорђевић (познат и као Краљ Ослободилац), краљ Србије од 1903. до 1918. и потом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца до смрти 1921. Током његове управе ојачане су политичке и културне везе с јужнословенским народима а Србија је доживљавана као својеврсни јужнословеснки Пијемонт. Поред развоја парламентаризма, његова владавина обележена је и самовољом групе официра завереника из 1903. припадника „Црне руке“. После збацивања с престола 1858. његовог оца кнеза Александра Карађорђевића, живео је у иностранству и завршио је Војну академију у Сен Сиру и вишу Војну академију у Мецу. Учестовао је као добровољац у Легији странаца у Француско-пруском рату 1870. и 1871, када је због испољене храбрости одликован Орденом Легије части, поставши једини европски владалац који је то одличје заслужио на бојном пољу. Под именом Петар Мркоњић у босанско-херцеговачком устанку против Турака командовао је 1875. и 1876. једним устаничким одредом. После убиства краља Александра Обреновића, Скупштина Србије га је 15. јуна 1903. изабрала за краља. У Балканским ратовима је као врховни командант предводио до победе српску војску, а с власти се повукао 1914. у корист сина Александра који је у његово име владао као регент. У Првом светском рату 1915. прошао је са српском војском преко планинских беспућа до јадранске и јонске обале. Превео је на српски спис „О слободи“ енглеског филозофа Џона Стјуарта Мила.

1863 – Рођен је српски биолог Живојин Јуришић, оснивач Музеја српске земље и Српског ботаничког друштва. У родном Шапцу завршио је гимназију, а Велику школу у Београду. Проучавао је флору Србије, Бугарске, данашње Македоније и Босне и објавио низ научних радова. Прикупио је велику збирку народних имена биљака и популарисао биљне културе.

1882 – Гушећи бунт у Египту, британске трупе су напале Александрију, а затим заузеле Каиро и читаву земљу. Потом је на међународној конференцији утврђен споразум о безбедности Суецког канала, за Велику Британију изузетно значајног пловног пута због британских колонија у Азији, па су од тада Британци, заједно с Французима, надзирали Канал, чиме је Египат потпао под пуну зависност од великих сила. Египат је тек 1956. преузео контролу над Суецким каналом.

1920 – Рођен је амерички филмски и позоришни глумац руског порекла Јул Бринер, упечатљива, снажна личност. Појавио је у бројним филмовима, али је вероватно највише упамћен по улози у музичком филму „Краљ и ја“, за који је награђен Оскаром, а годинама је играо у истоименој позоришној представи. Остали филмови: „Десет божјих заповести“, „Анастасија“, „Браћа Карамазови“, „Соломон и Саба“, „Седморица величанствених“, „Тарас Буљба“, „Западни свет“.

1921 – После победе револуције, привремена народна влада је прогласила независност Монголије под називом Народна република Монголија.

1937 – Умро је амерички композитор Џорџ Гершвин, који је у класичну музику унео елементе фолклора, популарне музике, црначких духовних песама и блуза. Дела: опера „Порги и Бес“, симфонијска фантазија „Американац у Паризу“, „Клавирски клонцерт у Ф-дуру“, композиције за клавир и оркестар, „Меланхолична рапсодија“, музика за филмове.

1960 – Проглашена је независност Катанге, најбогатије провинције Конга. Иако је нико формално није признао, реално влада Моиза Чомбеа уживала је подршку крупних западних компанија. Такозвана независност Катанге је престала 1963, а њен лидер Чомбе је био председник владе Конга до октобра 1965.

1978 – У експлозији цистерне с течним гасом у шпанском медитеранском туристичком кампу у месту Сан Карлос де ла Рапита погинуло је најмање 180 људи.

1979 – Америчка васионска станица „Скајлаб“ се после шестогодишњег кружења око Земље распала приликом приземљења.

1982 – Умро је српски писац Мехмед Меша Селимовић, члан Српске академије наука и уметности, један од највећих српских књижевника 20. века. Завршио је Филозофски факултет у Београду и до Другог светског рата био је професор у гимназији у родној Тузли. По изласку из усташког логора 1943. отишао је у партизане, а после рата био је директор драме Народног позоришта у Сарајеву, уметнички директор „Босна-филма“ и главни уредник „Свјетлости“. Због прогона којем су га подвргли босански политичари, највише због тога што је себе дефинисао као српског писца, прешао је у Београд и у њему остао до смрти. Дела: романи „Дервиш и смрт“, „Тишина“, „Тврђава“, „Магла и мјесечина“, „Круг“ (недовршен), збирке приповедака „Прва чета“, „Туђа земља“, „Дјевојка златне косе“, студија „За и против Вука“, есеји „Писци, мишљења, разговори“, мемоарска проза „Сјећања“.

1989 – Умро је енглески позоришни и филмски глумац, режисер и продуцент Лоренс Оливије, један од највећих тумача ликова из дела Вилијама Шекспира, први глумац којем је за живота додељена племићка титула. Добитник је више награда „Еми“ за ТВ стваралаштво, награђиван је на фестивалу у Кану, добио је Оскара за филм „Хамлет“. Остали филмови: „Хенри В“, „Ричард III“, „Принц и играчица“, „Три сестре“, „Оркански висови“, „Ребека“, „Леди Хамилтон“, „Кери“, „Отело“, „Спартак“ , „Картум“, „Понос и предрасуда“, „Бани Лејк је нестала“, „Маратонац“.

1991 – Авион с муслиманским ходочасницима из Нигерије срушио се у пламену у граду Џеда у Саудијској Арабији, што није преживео нико од путника. У авиону се налазило 261 лице, с члановима посаде.

2000 – У експлозији оштећеног нафтовода на југу Нигерије погинуло је око 200 људи.

2002 – Италијанска скупштина допустила је мушким наследницима престола да се врате у земљу, окончавши после 56 година њихово избеглиштво, као последицу сарадње припадника италијанске краљевске куће Савоја с фашистичким режимом Бенита Мусолинија.

2003 – Индија и Пакистан обновили су аутобуски саобраћај између Њу Делхија и Лахореа, после деценија непријатељства две суседне земље, које раздваја религиозност поред етничке блискости.

2006 – Умро је оснивач и вођа легендарне британске рок групе „Пинк флојд“ Сид Барет. Вођа „Пинк флојда“ је рођен као Роџер Барет у Кембриџу, а чланове будуће групе Роџера Вотерса и Дејвида Гилмора упознао је у школи у универзитетском граду.

2006 – У седам експлозија бомби на железничкој мрежи у индијском граду Бомбају (Мумбај) погинуло је око 200 људи, а преко 700 је повређено. Експлозије су биле део добро координисаног напада за који ни једна терористичка група није преузела одговорност, али је сумња пала на кашмирску исламску терористичку групу „Лашкар-е-Тајеба“, која то пориче. Бомбај је финансијски центар савремене Индије.

2007 – Пакистанске снаге безбедности протерале су наоружане верске екстремисте из Црвене џамије (Лал Масџид) у Исламабаду, окончавши тако осам дана дугу опсаду и уличне сукобе у којима је погинуло више од 80 лица. Војска је претходног дана напала медресу како би истерала екстремисте који су наводно држали око 150 талаца, међу њима жене и децу. У нападу је погинуло девет војника и више од 50 екстремиста, укључујући вођу радикалних исламиста проталибанског свештеника Абдула Рашида Газија.

2008 – Унесков комитет за светску баштину уврстио је на своју престижну листу 27 нових локалитета из читавог света, од Папуе Нове Гвинеје (Кук) преко Сауди Арабије (Ал Хиџр) до три острва архипелага Вануату или историјског језгра Сан Марина.

2008 – Шпански посланици изразили су подршку посебним правима великих мајмуна (на живот и слободу). Реч је о првом познатом случају да неко национално законодавство таква права додељује животињама.

2008 – Умро је Мајкл Дебејки, амерички хирург, иноватор у области хирургије срца и крвних судова. Дебејки је још током студија усавршио и дизајнирао неке медицинске инструменте. Развио је вештачко срце и срчане пумпе неопходне приликом пресађивања. Светски познат хирург, радио је као професор Бејлор факултета у Хјустону, као и директор чувеног „Центра за срце“.

2019 – Током снажног невремена које погодило полуострво Халкидики, Грчка, седам особа је погинуло, међу њима двоје деце, а више од стотину је повређено. Изузетно јак ветар чупао је стабла, носио кровове, превртао аутомобиле.

2021 – На Куби су се догодили масовни протести. На улице широм земље изашле су хиљаде тражећи оставку председника Мигела Дијаза Канела. Протести су последица недостатка основних намирница и најгоре економске кризе последњих деценија. На улице су притом изашле и присталице тамошње власти, узвикујући име Фидела Кастра. Председник Дијаз Канел за немире је окривио САД.

2023 – Умро је Милан Кундера, чешко француски писац светског угледа, дисидент из времена тзв Хладног рата. Рођен је у Брну 1929. Завршио је 1958. чувену Филмску академију у Прагу, на којој је потом био предавач. Као интелектуалац примећен је приликом иступања на Конгресу писаца Чехословачке 1967. године. Био је ангажован током „Прашког пролећа“ да би потом био сасвим скрајнут. У родној земљи објављена су једино његова дела „Шала“ и „Смешне љубави“ потом повучена из књижара и библиотека. Средином седамдесетих постаје гостујући професор на факултету у Рену, Француска. Као књижевник стекао је глобални углед, а званични Праг одузео му је држављанство 1978. До краја живота живео је, и писао, у Француској. Одлучно је одбацивао одредницу политички дисидент.