1307. – Умро енглески краљ Едвард Први познат као Едвард Лонгшенкс, који је током владавине од 1272. године до смрти реформисао законодавство и успоставио снажан административни систем, проширивши га и на Велс, чију је аутономију укинуо.
1752. – Рођен француски проналазач Жозеф Мари Жакар, који је 1801. изумео механички ткалачки разбој, назван њему у част „Жакарова машина“.
1816. – Умро енглески писац и политичар ирског порекла Ричард Бринсли Батлер Шеридан, чије се комедије нарави одликују изврсним комичним ликовима и духовитим дијалогом. Као члан британског парламента од 1780. до 1812. прославио се као сјајан оратор. Ђела: комедије „Школа оговарања“, „Супарници“, „Критичар“.
1854. – Умро немачки физичар Георг Симон Ом, који је открио однос струје електромоторне силе и отпора у електричном колу, назван према њему Омов закон. Дао је знатан допринос акустици, оптици кристала и математици. Јединица за мерење електричног отпора у међународном систему мера њему у част је названа „ом“.
1860. – Рођен аустријски композитор и диригент Густав Малер, директор Државне опере у Бечу, који је под утицајем Лудвига ван Бетовена и Рихарда Вагнера стварао комозиције изразитог драмског набоја и снажних емоција. Ђела: десет симфонија, циклуси соло песама за глас и оркестар „Песма о земљи“, „Песме младића-путника“, „Ђечаков чудотворни рог“, „Песме о мртвој деци“.
1887. – Рођен руски сликар јеврејског порекла Марк Шагал, изузетан колориста и цртач, један од најоригиналнијих сликара 20. вијека. Већи дио живота је провео у Паризу, али се инспирисао руским фолклором и успоменама из ђетињства, стварајући фантастичне композиције из живота Јевреја и руских сељака. Драматичне, социјалне и религиозне елементе спајао је у ванземаљску визију, у коју је укључивао сјећања на руске иконе и младост у Русији и искуства кубизма и надреализма. У графичким циклусима је илустровао „Мртве душе“ Николаја Васиљевича Гогоља, „Хиљаду и једну ноћ“ и Библију. Такође је осликао зграду париске Опере, синагогу у Јерусалиму, зграду УН и урадио је витраже у катедрали у Мецу.
1898. – САД анектирале Хавајска острва.
1899. – Рођен амерички филмски режисер Џорџ Дуи Кјукор, холивудски перфекциониста, посебно успешан у филмској музичкој комедији. Филмови: „Мала жена“, „Силвија Скарлет“, „Ромео и Јулија“, „Јуче рођена“, „Звијезда је рођена“, „Ђевојке“, „Мy фаир ладy“, „Дејвид Коперфилд“, „Филаделфијска прича“.
1911. – Рођен италијански композитор Ђан Карло Меноти, чије су опере с темама из савременог живота, за које је сам писао либрета, стекле изузетну популарност. У либретима је успешно комбиновао драматске ситуације карактеристичне за 20. вијек с традиционалном формом италијанске опере, а у компоновању се ослањао на традиционалне хармоније, прибегавајући повремено дисонанцама и полутононалности како би појачао драмски ефекат. Ђела: опере „Конзул“, „Медијум“, „Амелија на балу“, радио-опере „Ђевојка и лопов“, „Телефон“, балет „Себастијан“.
1930. – Умро енглески писац Артур Конан Дојл, лекар по професији, који се прославио криминалистичким романима и приповеткама у којима су главни јунаци измишљени детектив Шерлок Холмс и његов пријатељ др Вотсон, зачевши тако детективску литературу. Племићку титулу је добио 1902. за заслуге у одбрани британских интереса, посебно у другом Бурском рату. После погибије сина у Првом свјетском рату одао се спиритуализму. Ђела: романи „Гримизна студија“, „Пустоловине Шерлока Холмса“, „Успомене Шерлока Холмса“, „Баскервилски пас“, „Бијели одред“, „Изгубљени свијет“, „Велики бурски рат“, студија „Историја британског похода у Француској и Фландрији“, ђело о спиритуализму „Историја спиритуализма“, мемоарска проза „Успомене и пустоловине“.
1937. – Јапанска армија напала кинески гарнизон код Лучиоа /мост Марка Пола/ близу Пекинга. Отпор кинеских снага Јапан је искористио као повод за агресију на Кину.
1940. – Рођен Ринго Стар, бубњар поп групе „Битлси“.
1941. – Оглашен оружани устанак у Србији пуцњевима Жикице Јовановића – Шпанца у Белој Цркви. Маса окупљеног народа је на политичком збору упозната са одлуком Централног комитета Комунистичке партије Југославије о борби против њемачког окупатора.
1960. – Правдајући се заштитом „угрожених“ живота својих држављана Белгија, само седам дана послије проглашења независности Конга, упутила падобранске јединице у ту афричку земљу. Конгоански премијер Патрис Лумумба одмах је затражио интервенцију УН, али блоковски подељена светска организација није брзо деловала, па је провинција Катанга објавила отцепљење, што је изазвало грађански рат. Лумумба, симбол конгоанске независности, збачен је у октобру 1960, одведен у Катангу и убијен у фебруару 1961.
1978. – Соломонова острва у југозападном дијелу Тихог океана стекла независност и ушла у Британски комонвелт после 85 година британске колонијалне управе.
1981. – Предсједник САД Роналд Реган предложио Сандру Деј О’Конор за судију Врховног суда и она је у септембру 1981. постала прва жена члан највише америчке судске инстанце.
1991. – Усвојена Брионска декларација о мирном решењу југословенске кризе, којом се влада СФРЈ обавезала да ће повући савезну војску /ЈНА/ из Словеније, а словеначке власти да ће демобилисати своје трупе. Одлуке Словеније и Хрватске о независности суспендоване су на три месеца. Прихваћено је да у Словенију и Хрватску дођу посматрачи ЕЗ.
1993. – Преговори између Републике Српске Крајине и Хрватске у Женеви прекинути су, јер су Хрвати одбили да прихвате српски предлог о контроли над подручјем Масленице.
1994. – Војници Петог корпуса војске босанских муслимана, лојалног Алији Изетбеговићу, опколили припаднике францускиих „плавих шлемова“, стациониране у Бихаћу.
1994. – У Јемену окончан двомесечни грађански рат уласком севернојеменских трупа у Аден – главни град Јужног Јемена.
1997. – Умро бивши председник Хрватске Републике Херцег-Босне и Хрватске демократске заједнице у БиХ Мате Бобан.
2005. – У серији експлозија у подземној железници и градском аутобусу у Лондону живот је изгубило 56 лица, а више од 700 је повређено. Одговорност за нападе преузела је исламистичка група Ал каида за Европу.
2007. – У самоубилачком бомбашком нападу на пијаци у ирачком селу Емерлија убијено 105 људи, а 250 рањено.
2012. – У поплавама на југозападу Русије страдала 171 особа, а поплављено је око 5.000 кућа.
2014. – Умро београдски позоришни и филмски глумац Бора Тодоровић, добитник награда и признања, међу којима и Гран прија у Кану за улогу у филму „Професионалац“.
