1798. – Рођен италијански писац Ђакомо Леопарди, чија се поезија креће од песимистичког става према историји до космичког песимизма, у којем човјек – свестан празнине илузије – налази солидарност у заједничком болу. И у стиху и у прози је створио нов, снажан и модеран језик. Главни протагонисти његових дјела су, привидно, природа и људи, а у суштини то је вечни простор, тајна постојања и ништавило. Дјела: „Пјесме“, проза „Дијалози и есеји“ /Оперете морали/, „Зибалдон“, дневник „Мисли“.

1844. – Рођен српски политичар и правник Глигорије-Гига Гершић, професор Велике школе у Београду, члан Српске краљевске академије. Један је од оснивача Радикалне странке, у чијој је влади трипут био министар правде. Био је плодан правни писац, нарочито из међународног јавног права. Дјела: „Енциклопедија права“, „Систем римског приватног права“, „Природа државине“, „Данашње ратно право“, „Данашње дипломатско и конзуларно право“, „Међународно-правни биланс у послератној балканској кризи“.

1844. – Рођен српски математичар и проналазач Љубомир Клерић, професор механике на Великој школи у Београду, члан Српске краљевске академије, министар просвете и привреде. Изумио је поларни пантограф и тракториограф. Бавио се углавном теоријском механиком, написао више научних радова и универзитетски уџбеник „Теоријска механика“.

1858. – Рођен амерички војни инжењер Џорџ Вашингтон Геталс, који је довршио изградњу Панамског канала, први гувернер зоне Канала.

1869. – Скупштина Србије усвојила Устав који су после смрти кнеза Михаила Обреновића 1868. сачинили Миливоје Блазнавац, Јован Ристић и Јован Гавриловић, намесници будућег српског кнеза и краља Милана Обреновића. Први пут у историји Србије скупшитна је постала законодавни орган, мада с ограниченим правима.

1873. – Рођен српски писац Петар Кочић, национални борац против аустроугарске окупације Босне и Херцеговине. По повратку са студија славистике у Бечу и службовања у Србији и Скопљу дуго је био без посла, осуђиван је и тамновао је у Бањалуци и Тузли. У Бањалуци је покренуо лист „Отаџбина“, који је често забрањиван. Почео је с песмама, али је убрзо прешао да пише прозу. Једрим и сажетим приповедањем и свежим поетским језиком снажно је приказао планински завичај, живот у њему и судбину сељака, а у сатирама је бритко критиковао прилике у којима су живели потлачени босански сељаци под аустроугарском окупацијом. Дела: сатире „Јазавац пред судом“, „Суданија“, збирке приповиједака „С планине и испод планине“, „Јауци са Змијања“.

1880. – Француска анектирала пацифичко острво Отахеите, сада познато као Тахити, француски протекторат од 1842.

1882. – Према пројекту њемачког инжењера Оскара Смрекара, који је обавио и пробна бушења, у Београду пуштен у рад први савремени водовод. Из пет дубоких бунара град је добијао око 65 литара воде у секунди.

1886. – Рођен француски државник и финансијски стручњак Робер Шуман, творац „Шумановог плана“ 1950, на основу којег су 1952. Белгија, Холандија, Луксембург, Западна Њемачка, Италија и Француска створиле Европску заједницу за угаљ и челик, претечу Европске уније. Био је министар финансија 1946, премијер од 1947. до 1948, шеф дипломатије од 1948. до 1953. и министар правде од 1955. до 1956.

1895. – Умро енглески биолог и филозоф Томас Хенри Хаксли, ватрени поборник теорије Чарлса Дарвина. Снажно се противио традиционалној теологији и сковао је термин „агностицизам“ да би описао сопствену позицију. Од 1883. до 1885. био је предсједник Краљевског друштва /Академија наука/. Еволуционистичка схватања је изложио у дјелу „Мјесто човјека у природи“. Остала дјела: „Еволуција и етика“, „Наука и култура“, „Приручник компаративне анатомије кичмењака“.

1900. – Рођен француски писац Антоан Мари Роже де Сент-Егзипери, аутор „Малог принца“, једног од најлепших романа за дјецу у светској књижевности. У делима је величао моралну снагу хероја. Погинуо је у јулу 1944. у Другом светском рату као пилот савезничког авиона на борбеном задатку изнад Медитерана.

1914. – Рођен чешки диригент и композитор Рафаел Јероним Кубелик, који је већ у 20. години почео да диригује Чешком филхармонијом. Отишао је у избјеглиштво кад су комунисти узели власт 1948, а у отаџбину се вратио 1990. да би дириговао на Прашком прољећном музичком фестивалу. У међувремену је приређивао велике концертне турнеје у Великој Британији и САД, гдје је преселио 1950, поставши диригент Симфонијског оркестра у Чикагу, а 1955. директор лондонског „Ковент Гардена“. Дјела: двије симфоније, концерт за виолину и оркестар, концерт за виолончело и оркестар, концертино за флауту и камерни оркестар, фантазија за виолину и оркестар, гудачки квартет, соната за виолину и клавир, опера „Вероника“, кантата „Про мемориа патрис“, соло пјесме.

1921. – У Београду покушан атентат на регента Александра Карађорђевића док се враћао из Скупштине у којој је озаконио Видовдански устав. Са скела недовршене зграде на углу Милошеве и Масарикове улице молерски радник Спасоје Стејић бацио је бомбу на регентову кочију, али је она запела за телефонске жице и експлодирала, не погодивши циљ. Стејић је потом осуђен на смрт, али је пресуда преиначена на 20 година робије.

1922. – Рођен српски писац Васко Попа, члан Српске академије наука и уметности, најпревођенији српски пјсник у другој половини 20. вијека. Називан је језичким чудотворцем и посљедњим великим оригиналним пјесником. Дјела: збирке пјесама „Кора“, „Непочин-поље“, „Споредно небо“, „Усправна земља“, „Вучја со“, „Живо месо“, „Кућа насред друма“, „Рез“, антологија народних умотворина „Од злата јабука“, антологија поетског хумора „Урнебесник“.

1939. – У првом комерцијалном лету преко Атлантика авион „Дикси Клипер“ долетио из САД у Лисабон.

1941. – Умро пољски државник, пијаниста и композитор Игнац Јан Падеревски, професор Конзерваторијума у Варшави, који је од 1919. до 1921. био премијер и шеф дипломатије, а 1940. предсједник Пољске. Дјела: опера „Манра“, „Пољска фантазија“ за клавир и оркестар, једна симфонија, клавирска дјела, соло пјесме.

1943. – У одмазди због пораза у сукобу с борцима Расинског и Јужноморавског партизанског одреда код Ћалија Немци су у Другом светском рату у подножју брда Багдала у Крушевцу стрељали око 600 цивила, укључујући жене и децу. То мјесто је названо Слободиште и ту се сваке године одржавају манифестације „Свечаности слободе“.

1949. – Јужна Африка започела примјену апартхејда, којим су црначка већина и остали народи обојене коже потпуно обесправљени.

1966. – Американци у Вијетнамском рату први пут истовремено бомбардовали пријестоницу Сјеверног Вијетнама Ханој и главну луку Хајфонг.

1967. – Послије победе у шестодневном рату против арапских држава Израел ујединио подијељени Јерусалим, који је касније прогласио за пријестоницу Израела.

1974. – Марија Естела Исабелита де Перон проглашена предсједником Аргентине, пошто је њен супруг Хуан Доминго Перон тешко оболио.

1974. – Велико клизиште, које се изненада активирало око 160 километара источно од Боготе у Колумбији, усмртило више од 250 људи.

1980. – Вигдис Финбогадотир постала предсједник Исланда, као прва жена у Европи демократски изабрана за шефа државе.

1981. – Ху Јаобанг на челу Комунистичке партије Кине наслиједио Хуо Гуофенга.

1992. – Савезна Република Југославија саопштила да се одриче учешћа на самиту Конференције о европској безбједности и сарадњи 9. и 10. јула 1992. године, због једностраних и произвољних оптужби КЕБС-а да је само СРЈ крива за рат у бившој Босни и Херцеговини.

1992. – Припадници Војске Српске Републике БиХ повукли се са сарајевског аеродрома „Бутмир“ и предали га јединицама УНПРОФОР-а.

1992. – Исламски терористи убили шефа владајућег савјета Алжира Мохамеда Будиафа док је отварао културни центар у граду Анаба на истоку Алжира.

1993. – УН прихватиле кандидатуру белгијског генерала Френсиса Брикмона за новог команданта мировних снага УН у бившој БиХ, умјесто досадашњег француског генерала Филипа Мориона.

1995. – У најтежој мирнодопској несрећи у Јужној Кореји у Сеулу се срушила петоспратна робна кућа, усмртивши 502 људи.

1995. – Умрла америчка филмска глумица Лана Тарнер, једна од најсјајнијих звијезда Холивуда педесетих година 20. вијека. Филмови: „Они неће заборавити“, „Љубав је снашла Ендија Хардија“, „Др Џекил и мр Хајд“, „Поштар увијек звони двапут“, „Кас Тимберлан“, „Градић Пејтон“, „Имитација живота“, „Љубав има много лица“, „Монсунске кише“.

1999. – Председник Академије наука и умјетности Републике Српске Петар Мандић преминуо на Војно-медицинској академији у Београду.

1999. – Лидера курдских герилаца Абдулаха Оџалана турски суд осудио на вјешање због вођења сепаратистичке кампање током које је погинуло више од 29.000 људи.

2000. – Високи представник за БиХ Волфганг Петрич суспендовао примену Закона о приватизацији станова у државном власништву у Републици Српској, који је требало да ступи на снагу 25.јула. ОХР оцијенио да закон није у складу са Анексом 7 Дејтонског споразума и са законима Српске и да Текст усвојеног Закона не отвара никакве перспективе у економском смислу.

2001. – Предсједник југословенске Владе Зоран Жижић поднио оставку.

2001. – Шефови дипломатија земаља насљедница бивше Југославије потписали у Бечу Споразум о расподјели имовине бивше заједничке државе.

2001. – Европска комисија саопштила да је на Донаторској конференцији за СР Југославију прикупљено 1,28 милијарди долара обећане помоћи и оцијенила овај резултат као „веома позитиван“.

2001. – НАТО одобрио план за слање до 3.000 војника у Македонију који ће бити задужени за прикупљање и уништење оружја албанских екстремиста.

2001. – Генерална скупштина УН потврдила је други петогодишњи мандат Кофија Анана на положају генералног секретара УН.

2004. – Бивши предсједник и бивши премијер Републике Српске Крајине Милан Бабић /48/ осуђен пред Хашким трибуналом на 13 година затвора због прогона и злочина против човјечности и саучесништва у удруженом злочиначком подухвату уклањања несрпског становништва са готово једне трећине територије у Хрватској.

2007. – Израелски предсједник Моше Кацав поднио оставку након што је признао кривицу за сексуалне преступе према женама, запосленим у кабинету.

2008. – Папа Бенедикт Шеснаести позвао хришћане на јединство и превазилажење подјела између православаца и католика.