56. Смотра „Хомољски Мотиви“ 2. дан – отворена изложба Пере Анђелковића

IMG_0561
Facebook

Традиционално, четвртак пред Мотиве незамислив је без изложбе у породичној кући Анђелковић  у оквиру које сепоштоваоци Перине уметности могу упознати са делима насталим  између две манифестације. Овогодишња је одржана под називом Мајка Србија у уметничкој визији Петра Анђелковића а дела и мотив су управо оно што Перу и чини једноим од најзначајнијих уметничких стваралаца овог поднебља. Такође, четвртак пред Мотиве био би незамислив без  Периног својеврстног начина отварања манифестације – испаљивањем хица из трешњевог топа, истоветним онима којима су Карађорђеви устаници подизали темељ данашњој Србији.

Реч историчарке уметности Јелене Анђелковић-Грашар о овогодишњој изложби:

Као и сваке године крајем маја за наше чувене Хомољске мотиве, манифестацију која чува
баштину и традицију од заборава, уметник Петар Анђелковић се постара да у свом
микросвету учини исто – од заборава сачува наше наслеђе. Како сваке године, тако и ове
уметник одабере тему којој ће ликовном поетиком опевати химну, како би се лично
постарао да свака важна личност, догађај или пејзаж добије заслужено место у галерији
наслеђа Србије, Браничева, Звижда, Кучева, печке долине или Периног родног краја подно
Чемерника.
Овога пута, сви они заједно, личности, догађаји, симболи традиције, уоквирени су
монументалним триптихом којом доминира женска фигура, персонификација Србије, која
једном руком дарује плодност класјем жита, док под својом другом руком чува и
благосиља све вековне вредности своје прошлости, својеврстан музеј личности и
споменика наслеђа. Од онога што је овај простор изнедрио у праисторији попут Лепенског
Вира и Винче, величанствене лозе Немањића и наследничких средњовековних династија,
српског Хомера – Филипа Вишњића који је забележио најсветлију историју мрачног доба
Србије под османском влашћу, затим носиоце ослобођења, војводе Првог и Другог српског
устанка, кнежева, краљева династија Обреновић и Карађорђевић, војсковођа Првог
светског рата, до интелектуалаца, политичара, уметника, научника…
Мајка Србија са свом својом „децом“ коју је вековима изродила стоји омеђена симболима
српског постојања – оним што је духовно устројило – Светим Савом и Светим Симеоном
са једне и „Белим анђелом“ са друге стране, који као део сцене „Мироносице на гробу
Христовом“, персонификацијом васкрсења из манастира Милешева, указује на
страдалничку судбину српског народа, који одувек има снагу и моћ да васкрсне, као
феникс, као рамонда.
Тумачити овако комплексно дело, делује претенциозно, зато је важно да свако од нас
понаособ, дубоко проникавши у тумачење сопственог налслеђа у ДНК и подсвести,
освести своје место под дигнутом руком мајке Србије и завреди њен благослов.

Loading