Институт за јавно здравље Србије -Батут на свом сајту је објавио прилог о томе колико је битно да се води рачуна о исхрани након вишенедељног поста . Наводе да се већина људи  враћа уобичајеној исхрани, не водећи рачуна о чињеници да се њихова исхрана у периоду поста значајно разликовала од уобичајене исхране.

За време поста из исхране се избацују намирнице животињског порекла и основу дневне исхране чине воће, поврће, житарице и риба. Посна храна, спремљена на води или на мало уља, лакше се вари од масне зачињене хране.

Међутим, по завршетку поста, на празничној трпези сачекаће нас све оно чега смо се, у току поста, одрекли. Воће, поврће, житарице и риба биће замењени месом, печењем, ролатима, салатама са мајонезом или павлаком, колачима са чоколадом а на празничној трпези ће се наћи и алкохол. Уколико уз овако калоричан оброк заборавимо на умереност, могу се јавити мучнина, надутост, бол у стомаку. Да би се спречио настанак здравствених проблема, прелазак са посне на уобичајену, мрсну храну треба да буде постепен. Важно је да се уносе мање количине хране које су распоређене на 3–5 оброка у току дана. Увођење меса у исхрану треба започети са пилетином, ћуретином, уз обавезно задржавање рибе у јеловнику бар два пута недељно.

Што се тиче млека и млечних производа, прво треба увести млад сир, јогурт, кисело млеко, односно млечне производе са нижим садржајем млечне масти. У периоду адаптације на мрсну храну треба да наставимо са уносом воћа, салата, куваног поврћа, житарица, орашастих плодова.

У периоду преласка са посне на мрсну храну, важно је и да водимо рачуна о начину припреме хране. Кувана, динстана храна спремљена са мањом количином уља, лакша је за варење у односу на поховану и пржену храну која иначе не би требало да нам буде избор, када је реч о припреми хране. Веома је важно водити рачуна и о количини хране коју уносимо, нарочито у овом периоду. Празничној трпези тешко је одолети, али уколико једемо умерено, нарочито после поста, можемо избећи бројне здравствене проблеме.