Грађани Србије од данас, 5. марта на порталу еУправе могу да креирају свој идентификациони број „Отвореног Балкана“.
То је први корак за укључење у отворено тржиште рада на ком су уз Србију и Северна Македонија и Албанија, са укупно 11 милиона радника. Након тога приступа се порталу еУправе земље у којој се тражи посао или је већ успостављен контакт с послодавцем.
Међу суседима који би могли да крену трбухом за крухом ка нашој земљи, више среће могли би да имају занатски, квалификовани радници и ИТ стручњаци. То су профили који недостају српском тржишту, док, на пример, економиста и правника имамо више него што нашем тржишту треба.
„Ситуација је таква да је цена минималца у Србији највећа, ми имамо око 400 евра, Македонци и Албанци око 350, сви ти људи имају мотивацију да се пребаце. Потребне су им веће плате, тако да треба видети какви ће им се услови понудити и како ће се кретати то становништво“, каже за РТС Милош Турински из „Инфостуда“.
Као и цео Балкан, Албанија је суочена с одливом радне снаге, пре свега, у земље Западне Европе. Званичници те земље очекују да им отворено, веће тржиште донесе више талентованих професионалаца како би побољшали квалитет сопствених производа и услуга. „У Албанији су ове несташице у грађевинском и туристичком сектору. Постоје и предузећа која желе да имају већи ниво креативности. Постоји изузетно велика потражња за програмерима и то је разлог зашто влада улаже велика средства у дигитално образовање у земљи, почевши од школа до курсева за професионалце. Пре свега, потребни су нам квалификовани радници“, каже Ендрит Изерај, заменик министра економије, културе и иновација Албаније.
Мање административних баријера осетиће се и код сезонских послова, оцењују упућени, а могло би да смањи и број дефицитарних занимања.
„Имајући у виду висину плата, степен развијености и висину БДП-а, ми нескромно очекујемо да ће највећи број људи управо своје решење и жељу да ради наћи у Србији“, рекао је министар финансија у техничком мандату Синиша Мали.
Јавна улагања планирана за наредне године не би требало значајно да утичу на тржиште рада, сматрају у Светској банци.
„У случају Србије ово што Влада примењује није фискални стимуланс у слабу економију већ редовни програми јавних улагања, како би се градила инфраструкутра, енергетски потенцијали, како би се повезали унутрашње и спољашна тржишта и то нема везе с тим да ли је незапосленост висока или ниска. Стопа незапослености је око девет одсто, тако да још има људи који ће тражити посао“, напомиње Иваило Изворски, главни економиста Светске банке за Европу и Централну Азију.
Они који одлуче да посао потраже у Албанији или Северној Македонији имаће исте услове као држављани тих земаља. Дозволу коју иницијално добијају на две године могу да продуже а уз њу и одобрење за боравак.
Извор: 021.рс
