Симеон Праведни или Симеон Богопримац се сматра заштитником деце, а његов празник даном када се најмлађима остварују све жеље.
Свети Симеон је, у време цара мисирског Птоломеја Фила-делфа, био изабран као један од знамените Седамдесеторице, којима је био поверен посао превођења Библије са јеврејског на грчки језик.
Симеон је радио свој посао савесно, али када је преводио пророка Исаију и дошао до оног пророчанства: „Ево дјева ће затрудњети и родиће сина“, он се збунио, па је узео нож да избрише реч „дјева“ и замени је речју „млада жена“, те да тако и преведе на грчки.
Међутим, Симеону се у том тренутку јавио анђео Божји, који га је одвратио од његове намере.
Анђео му је објаснио да је пророчанство истинито и да је тачно записано.А да је истинито и тачно, увериће се и он лично, јер по Божјој вољи неће умрети док не види Месију рођенога од девојке, рекао му је још анђео Божји.
Праведни Симеон се обрадовао таквоме гласу с неба, па је оставио пророчанство неизмењено и захвалио Богу што га је удостојио да доживи и види Обећанога.
Када је Дева Марија у храм јерусалимски донела Младенца Исуса, Дух Божји је то јавио Симеону, који је у то време био веома стар и „бео као лабуд“.
Симеон је брзо отишао у храм, где је „познао и Дјеву и Младенца по светлости што зрачаше око глава њихових као ореол“.
Праведни старац узео је Христа на руке своје и рекао: „Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој…“.
Симеон је за Христа Младенца рекао и ово: „Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити“. (Лк 2, 29 и 34).
Пошто је видео ово чудо, Симеон је могао мирно да умре. Према легенди, имао је 360 година.
У јерусалимском храму са њим је била и пророчица Ана, кћи Фануилова, која је и сама видела Христа и објавила га народу.
Ани је тада имала осамдесет четири године, била је удовица која је и ноћу и дању – молитвама и постом, служила Богу.
Због тога је била удостојена да на Сретење види Господа Христа и да објави свима који су чекали спасење у Јерусалиму да је то очекивани Месија – Христос (Лк. 2, 36-38).
извор:Википедија
