„До краја 2023. године има мање од двадесетак дана, али чињеница је да ће она бити најтоплија икада. Такође, десет најтоплијих година од када се бележи температура су оне у периоду од 2014. до данас”, каже за „Политику” климатолог Владимир Ђурђевић, професор на Физичком факултету у Београду. Последњих 11 месеци обележило је изузетно много климатских и временских екстрема који су донели огромне штете.

„У пожарима у Аустралији изгорела је површина дупло већа од површине Србије, разорне олује погодиле су Грчку, док је у Либији забележена права катастрофа због пуцања бране коју су изазвале поплаве услед киша сто пута већих од очекиваних”. Климатски екстреми, по његовим речима, у 2023. нису заобишли ни нашу земљу.

„Имали смо прво период с учесталим поплавама од маја до јуна, а онда је нашу земљу током лета погодило неколико суперћелијских олуја. За само сат времена на Фрушкој гори у овим временским непогодама оборено је стабала колико се на годишњем нивоу плански исече у овом националном парку”, истиче Ђурђевић. Климатолог напомиње да у Србији нећемо памтити ову годину као најтоплију, али да ће бити свакако у првих пет по висини температуре.

А са каквим ћемо се временским екстремима сусретати у наредној и годинама које следе? По речима Владимира Ђурђевића, тешко је говорити о прогнози за 2024, али чињеница је да нас у наредних десетак или 15 година очекује интензивирање свих временских неприлика с којима смо се суочавали у последње време. То значи да ће целу планету још јаче погађати топлотни таласи с изузетно високим температурама, обилне падавине које су предуслов за поплаве, суперћелијске олује…

„Нажалост, таква ситуација ће се наставити у наредним годинама, све док не престанемо да додајемо угљен-диоксид у атмосферу. Једини начин да се зауставе промена климе и глобално загревање јесте престанак коришћења фосилних горива”.