Пре неко вече у једном кафићу повео се разговор, о чему друго, него о предстојећим изборима :“ За парламентарне ћу видети још. Али , на локалу немам за кога да гласам“, по мало резигнирано изјављује један од саговорника, познат по томе да је увек заступао оно што би назвали грађанско-либерално-демократску опцију у било ком облику. „Зашто, мислиш да листа против насиља неће сакупити потписе (?)“, замишљено ће други. „Не, већ због оних за које се прича да су на листи – ако је тачно, па ту има више бивших радикала и напредњака него наших !“…

Локални избори су увек били нешто друго у односу на парламентарне, председничке или референдуме. На локалу су биле могуће коалиције незамисливе на републичком нивоу и обратно, оно што је могуће на републичком, није на локалу.( Сетимо се само чувених избора 2008. године – на парламентарним изборима била је коалиција ДСС-Нова Србија али на локалу, локални лидери се нису могли усагласити и испало је тако да су за републичке били на самом цензусу од 5% (недостајало пар гласова) а на локалним – ништа. А да су ишли заједно на локалним имали би 2 одборника ( по један би изгубили СРС и ДС ) и већина би била другачије формирана ( 22 би било на страни тадашње локалне опозиције – ДС, ДСС, ПСС, СПО, НС)…) Ни данас није другачије – поледајте сајт РИК-а са проглашеним листама у срединама у којима ће се одржати локални избори 17. децембра , па ће те се сами уверити.

На локалу доста зависи и од тога ко представља коју странку, покрет или партију, а не шта она пропагира на републичком нивоу. А локал је обично мала средина у којој  сви о свима све знају…