U Srbiji se 1. Maj tradicionalno proslavlja na uranku – svako izađe na svoje omiljeno izletište ( u okolini Kučeva, to je pre svega prostor u ataru naselja Kučajna, poznat kao Platani, ali u poslednje vreme i Vidikovac Jelena stena, mesta na Đuli i pored Peka, Fik itd). Nekada, u onoj staroj Jugoslaviji, bio je mnogo drugačije, što se može videti i po plakatima i čestitkama koje su se slala za ovaj praznik ( čik da je neko smeo da izađe na njivu i radi tog dana, ili da neka prodavnica bude otvorena!). Ali to je bilo nekada.

Istorijat ovog praznika :

Praznik rada obeležava se 1. maja, na dan kada su radnici u Čikagu 1886. štrajkom i protestima počeli da se bore za osmočasovno radno vreme. Trećeg maja došlo je do sukoba radnika koji su bili članovi sindikata i štrajkbrehera. U sukobe se umešalan policija, a četiri pripadnika sindikata je ubijeno.

Naredni dan na Trgu Hejmarket anarhisti su organizivali demonstracije. Osoba čiji identitet nije utvrđen bacila je tada bombu kojom je ubijeno sedam, a ranjeno 67 policajaca. Osam anarhista je uhapšeno, optužeo za ubistvo i osuđeno na smrt, iako njihova krivica nije utvrđena.

Na prvom kongresu Druge internacionale 1889. odlučeno je da se naredne godine održi velika manifestacija kojom će se proslaviti 1. maj u znak sećanja na aferu Hejmarket u Čikagu, ali i kao vid borbe za radnička prava.

Drugi kongres Radničke internacionale je odlučio da se od 1890. godine, 1. maja širom sveta održavaju masovne manifestacije, demonstracije i štrajkovi, kao jedan od vidova klasne borbe, što je do kraja 19. i početkom 20. veka dobilo masovne razmere.

U mnogim evropskim zemljama i američkim gradovima 1890. godine radnici su izašli na ulice tražeći, kao i u Čikagu, osmočasovno radno vreme. U Nemačkoj je došlo i do nereda kada se u proteste umešala policija, a u mnogim gradovima demonstracije su održane uprkos pretnjama vlasti da će policija rasterati učesnike.