Лазарева субота је покретни празник ( зависи од Васкрса) и увек пада у суботу пред Цвети (претпоследња субота у Васкршњем посту, осам дана пре Васкрса). Слави се у знак сећања на дан када је Исус Христос васкрсао Лазара, брата Марије и Марте, који је четири дана био мртав. Лазар је потом живео још 30 година као епископ на Кипру. На Лазареву суботу беру се младе врбове гране које се освештавају у цркви и деле народу. Зато се данашњи празник зове и Врбица. Ово је дан дечје радости, јер је, према јеванђељу, Христос полазећи у Јерусалим рекао: „Пустите децу к мени, јер таквих је царство небеско”. Лазарева субота слави се и као крсна слава, са обавезно посном трпезом.

Архангел Гаврило, благовесник радости, један је од седам великих ангела серафима који су учествовали у стварању света, најближих престолу Господа. Сматра се весником тајни Божјих. Од давнина, слави се први дан после Благовести, чиме се одаје поштовање ономе који је послужио тајни људског спасења. Лик анђела Гаврила са пресветом Богородицом Маријом, која прима благовест, слика се на царским дверима православних олтара која се симболично отварају у току литургије, јер је овај догађај отворио пут у царство небеско. Често је слављен светац. Народ га сматра заштитником људи и стоке од временских непогода. Честа је заветна слава. Избегава се било какав рад, осим ситнијих поправки. Сабор Светог архангела Гаврила слави се два пута годишње – на данашњи дан и 26. јула по новом календару, као летњи Аранђеловдан. Летњи сабор установљен је на Светој Гори у 9. веку поводом јављања архангела Гаврила у келији код Кореје, где је прстом на камену исписао песму Богородици.