Кучево добија још један културни бренд – Позоришни фестивал глумаца аматера, који ће се одржати током марта месеца. Представе су на програму сваког четвртка (02,09,16,23 и 30 марта) на Великој сцени Центра за културу у Кучеву.
Центар за културу „Драган Кецман“ Кучево je покренуо овај Фестивал са циљем да представи позоришне аматере публици и афирмише њихов рад – рекла је овим поводом в.д. директорка установе Марија Коцић, и додала :Фестивал је такмичарског карактера. Сваке вечери доделиће се једна награда – за најбољег глумца/глумица вечери . На крају Фестивала доделиће се и главне награде – најбољем глумца/глумици, за најбољу епизодну улогу, најбољрг младог глумца/глумицу и најбољег ветерана глумца/глумица.
Кучево је одувек важило за поднебље добрих, вредних и изузетно уметнички надарених људи. Тешко би било набројати све оне који су у најразличитијим уметничким гранама достизали највише врхунце проносећи тако, на сопствен начин, оно најлепше из саме бити постојања житеља овог краја. Тако је одувек имало и изузетне глумце-аматере ( и не само аматере већ и професионалце највиших стандарда) режисере, сценографе… Оно што их је у свим временима красило – то је љубав према позоришту и „даскама које живот значе“. Није то увек било једноствано и сигурно – тридесетих година прошлог века сам Бранислав Нушић морао је спасавати глумце и режисера Кучевачког дилетантског позоришта од среског начелнника Лазара Лазе Богићевића који је на интервенцију своје супруге прекинуо приказивање комада „Сумњиво лице“ који се приказивао 31.12.1931. године у хотелу „Рудник“ и све их тужио Суду за заштиту државе !?
Позориште је престало са радом негде две године касније, да би се поново покренуло крајем четрдесетих и почетком педесетих година. Након отприлике нешто више од деценије и по остојања прекида са радом и за нови почетак кучевачког позоришног аматеризма узима се 1983. година када је у режији Војислава-Воје Марјановића и са Миодрагом -Ликом Винкићем у главној улози одиграна „Гробница за Бориса Давидовича“. Уз краћи прекид средином осамдесетих под режисерском палицом Зорана Благојевића-Физе доживљава нови замах крајем те деценије и почетком следеће да би ратови деведесетих донели до краткотрајног прекида рада. Друга половина деведестих и почетак овог века обиловао је многим изванредним поредставама, од којих је већина проистекла из пера Ненада Милосављевића док је режисер био Бранко М-Кецман. Након још једног „тајм-аута“, који је сада трајао двадесетак година, Кучево поново добија аматерско позориште и по први пут и свој фестивал.
