Отварајући прву конференцију Школа и школски спорт место где растем, учим и вежбам, у оквиру пројекта РЕдиС, програма за ЕУ подршку реформи образовања у Србији, Ружић је рекао да је у Стратегији развоја образовања и васпитања до 2030. године, школски спорт један од стратешких приоритета где је циљ развој здравих животних стилова.

Ружиће је додао да је предмет физичког васпитања обавезан у школама, али да се у нашој концепцији образовања не своди све на часове физичког васпитања, већ и на разне ваннаставне и ваншколске активности, програме које саме школе развијају.

„Повећани квалитет наставе укључује формирање нових спортских секција у оквиру школу, укључивања већег броја ученика у општинска спортска такмичења, повећање интересовања за њих, популаризација женског спорта, улагање у изградњу и адаптацију фискултурних сала и спортских терена“, истакао је министар просвете.

Додао је да настава физичког васпитања утиче на смањивање и превенцију вршњачког насиља, првенствено кроз превентивни рад у школама.

„Министарство просвете у последње три године континуирано улаже у инфраструктуру и опремање фискултурних сала. Инвестирано је више од 48 милиона динара“, рекао је Ружић.

Каже да је план да наредне школске године почне са радом софтвер који ће пратити физички развој и моторичке способности сваког детета.

То ће, истиче, омогућити наставницима да имају увид у физички развој и моторичке способности и на основу тога дају предлог за физичке активности за одређено дете.

Министар спорта Зоран Гајић реко је да школе дају базу за добробит српског спорта и да су најзаслужније су успехе наших репрезентација од СФРЈ до данас.

За све резултате које су направиле наше репрезентације од СФРЈ па на даље, нагласио је, огромну заслугу имају они који су направили ту базу- наставници физичког васпитања, радећи са децом, дајући им основе и правећи селекцију за касније бављење врхунским спортом.

„Допринели сте да наша земља има такве резултате да смо, уз ШСР, једина земља која има све златне олимпијске медаље у колективним спортовима. У основи свега тога је физичко васпитање“, поручио је Гајић.

Он наглашава да је свестан, као и све његове колеге тренери у свим спортовима у Србији, да смо изгубили тај приви моменат што се тиче селекције и квалитетног рада у настави физичког васпитања.

„Имамо велики проблем у раду са млађим категоријама и у традиционално јаким клубовима што се тиче узимања чланарине, а немања квалитета рада. Апсолутно сам убеђен да никаквог даљег резултата врхунског спорта неће бити, уколико се не умрежимо са школством“, поручио је Гајић.

Председник Олимпијског комитета Србије Божидар Маљковић рекао је да спорт у Србији није у завидном стању и да га треба мењати, а пре свега Закон о спорту, за који је рекао да је превазиђен.

Подсећа на речи покојног тренера Миљана Миљанића који је говорио: „ако хоћу да видим какав је фудбал у Србији, не гледам Партизан и Црвену звезду, већ идем у унутрашњост“.

Истиче да спорт у Србији није Новак Ђоковић, који је за њега највећи спортиста свих времена, Милица Мандић, одбојкашице.

„Сви су они великани и за мене народни хероји, али то није реална слика. Подаци су егзактни и кажу да 68 одсто деце има кифозу, равне табане или неки други деформитет. Свега 12 деце се бави спортом, а свега четири одсто њих под надзором тренера. Често очеви имају боље услове за бављење спортом од деце, јер им фирме плаћају дворане“, истакао је Маљковић.

Вођа пројекта РЕДИС у Србији Анита Јакобсон нагласила је да је учење деце вештини здравог живота инвестиција у будућност и опште благостање друштва.

Нагласила је да је тренд у целом свету да деца имају све мање физичких активности, а да све више времена проведе пред телевизором и са справама за електронску комуникацију.

„Свака држава треба да размисли да ли је скупља шира промоција спорта или лечење ефеката пушења, прекомерне тежине, неправилног држања, алкохолизма, непрекидне онлине комуникације, дуготрајне употребе електронских уређаја. Када ствари постану критичне, свако схвати да је спорт бољи од хируршког скалпера“, поручила је Јакобсон.

извор:ТАНЈУГ