Четвртак 2. 2. У  18 часова  у читаоници библиотеке „Никола Сикимић Максим“ гостоваће Марко Ђорђевић песник, писац и уредник.
Марко Ђорђевић (1987, Крушевац) основне и мастер академске студије завршио је на Филолошком факултету Универзитета у Београду на Катедри за српску књижевност и језик са компаратистиком. Пише докторску дисертацију из области усмене лирике.

Управља васпитно-образовним системом „Коста Вујић“, који је представљао и на Tedx конферeнцији.

Научни радови из области народне књижевности и етнологије објављени су му у зборницима са конференција и у књижевном часопису „Фолклористика.“

Један је од уредника песничког зборника „Тајни град” (ППМ Енклава, 2022).

Члан је уредничке редакције интернет портала Блудни стих, као и „Максима”, часописа за књижевност, уметност и културу.

Аутор романа „Није то ништа” (Аrеté, 2016) и песничке збирке „Пси који трче уназад“ (Књижевна радионица Рашић, 2022).

Живи и ради у Београду.

Збирка „Пси који трче уназад” носи поднаслов „Мртва природа са аутопортретом”.

„Пси који трче уназад“ збирка је о сећању на смрт, о свести о смрти, о живљењу са смрћу. Срђан В. Тешин, уредник издања, написао је да Ђорђевић „проговара о историји смрти“ и „слика колоритне породичне саодносе“. Како најсликовитије певати о породичним односима ако не кроз историју смрти оних са којима делимо породично стабло? Јер управо те смрти додатно боје и те односе и животе оних који су преживели.

Уосталом, како се икада у животу заиста радовати, чак и у тренуцима који треба да буду сама парадигма радости, ако некога ко би се највише радовао са тобом више нема?

О збирци, о поезији, о књижевности и уметности, о уредничком раду – о свему томе

Разговор води: Јована Дишић