Као и сви Словени и стари Срби су имали 12 месеци о чему сазнајемо на основу српске митологије, народних умотрворина, бајки и прича.
Према доступним подацима, све до 14. века српске повеље нису датиране. Од тада се јављају датуми, називи за месеце на основу грчке, односно латинске црквене традиције и обичаја. Понекад се проналазе и старосрпски називи за месеце уз наведене латинске или грчке.
„ У 4 српска јеванђеља (Јеванђеље манастира Богавађе и Лесновско јеванђеље – из 13. века и Рајково четворојеванђеље и Изборно јеванђеље и апостол – из 14. века) налазе се народни називи за свих 12 месеци и они се подударају са древним словенским називима месеци у Остромировом јеванђељу линк, писаном 1057 године …“ М. Недељковић, Годишњи обичаји у Срба
Месеци у години – српски извори, 13. и 14. век
јануар – сечењ, сече се шума
Дрвена грађа се сече до светог Трифуна, 1. фебруара по старом календару. Тог дана почињу да се стварају „сокови“ у дрвећи и ако се после тог датума сече , грађа се лако уцрвља.
фебруар – љути
март – сухи
април – березозол, брезен
Пале се брезе да би се обезбедило ђубриво за оранице и друго земљиште. Пепео од брезе је био веома цењен и коришћен за обезбеђивање добрих усева
мај – травен
јуни – изок
Јављају се цврчци, стари назив за цврчке – изок
јули – червен
скупљају се гусенице, црви од којих се прави црвена боја; постоји и тумачење да је због обилног цветања добио то име
август – зарев
много сева (зари, зори, светли се) и грми у августу
септембар –рујен
октобар – листопад
новембар – груден
земља почиње да мрзне и стварају се грудве
децембар – студен
У Вуковом ( Вук Стефановић Караџић) пише да су народни назива месеца следећи :
jануар – коложег, толика је хладноћа да се кола морају ложити, жећи; предхришћанска традиција упућује на следећу симболику: паљење обруча обмотаног сламом, симбол умирања старог сунца и рођење новог
фебруар – велики сечко
март – дерикожа, тада најчешће липсава стока; Сечко сече, марта, дере.
април/мај – ђурђевски месец, лажитрава – измами стоку да пасе али је нема довољно и није квалитетна за исхрану
јуни – трешњар
јули – жетвар
август – госпођински месец, панађурски месец
септембар – гроздобер
новембар – мратињи месец
децембар – божићни месец, коледар
извор: https://amarilisonline.com
