Лични став : Измакао столицу професорки, да ли би то иком пало на памет, пре него што је ЕУ почела да нам држи придике о васпитању ?

23473045_154929208457633_3725497995684148783_n
Facebook

Свака младост мора да се иживи. Једноставно је тако. И она вечита срцепарајућа жалопојка старијих „ о старим добрим временима“ – ма ајте молим вас.  Била су добра, зато што сте тад били млади. И данашње време ће сутра бити „старо добро“, кад данашњи тинејџери то више не буду. Мислим тинејџери. Али родитељ „А“ и родитељ „Б“??? И да ђаци оцењују учитеље и наставнике …

Свако време има своје бреме. Ово данашње је…изузетно тешко. Нисам за ону „батина је из раја изашла“. Али нека ми неко каже шта има лоше у томе да се у школу долази у униформама ( основци су у Кучево то чинили у бодро бојама, ученици КВ школе у , чини ми се браон, гимназијалци су носили оне плаве боје) и сви су морали да имају исте униформе , да не би било разлике (а увек је било оних којима су родитељи имали више и оних са мањим примањима). Професори су били поштовани као интелектуалци ( чик прођи поред наставника и немој рећи „добар дан“), представљали су елиту у том смислу. Поштована професија , прво од стране родитеља ( у основној школи си умео да добијеш шамарчину од по неког наставника, наравно, увек заслужено, и ретко си смео да се пожалиш родитељима- да не добијеш и од њих). У кафане и мотеле (кафића није било) ниси смео ићи док нису матурант (наравно, увек је било нас који смо хтели бити „фаце“ али то је имало своју цену. „Кец“ из владања, а кад ти кући чују шта се урадио…јефтиније да заборавиш репрекусије.Али све има своју цену). Аутор овог прилога никада неће заборавити детаљ из позне јесени „76″ и кафане на Аутобуској станици ( тамо се ишло да играмо јамб). Седимо ми и улази наш разредни старешина. Куку леле. Ми под сто (нас четири бизгова где можемо да станемо испод, вире главе, ноге, руке). Он седне за исти сто (пази човек да нам не стане на прсте !) наручи кафу, а ми…сто поиграва, али тата (тако смо га звали) се прави да нас не види. Попије кафу и оде. Ми правац кући и целу ноћ над књигом. Ујутру код њега на часу, прво мене прозове. Па онда и остале. Али знате, ако си „фаца“ да идеш где је забрањено, онда си то морао нечим и да поткрепиш.Шта је поента?

Нисам за ону „батина је из раја изашла“  . Али родитељ „А“ и родитељ „Б“??? И да ђаци оцењују учитеље и наставнике …И да ученику падне на памет да измакне столицу професору а да други то снимају и објаве??? Е, за  то нисам!!!

 

 

Loading