Прва армија брзо је пробила непријатељску одбрану и избила на планински масив Сувобор-Маљен, а Друга армија и одбрана Београда сломиле су отпор аустроугарске Пете армије и протерале је преко Саве.

После велике побједе српске војске, Мишић је унапријеђен у чин војводе.

Колубарска битка или Сувоборска битка имала је огроман војни и политички значај за Србију и њене савезнике у Првом свјетском рату.

Овај сусрет на бојном пољу представља најзначајнију битку између Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом светском рату.

Колубарска битка вођена је у новембру и децембру 1914. године на фронту дугом више од 200 километара на простору долине реке Колубаре, те обронцима планина Сувобор и Маљен.

Битка је окончана успешном контраофанзивом снага Прве армије под командом генерала Живојина Мишића изведене против бројније и опремљеније аустроугарске војске, у тренутку када је цели свијет очекивао вести о капитулацији Краљевине Србије.

Битка је у својим фазама била рововског типа.

1915. : Од 3. децембра 1915. па све до 6., односно 21. јануара наредне године, када је завршено њихово искрцавање на омањем грчком острву Видо, надомак Крфа, трајала је голгота српских ратника, који су у жељи да не капитулирају, били принуђени да се повлаче преко територије Црне Горе и Албаније. Чувени српски војвода Првог светског рата, Радомир Путник је наредио да војска, али и краљ Петар Први Карађорђевић, чланови тадашње Владе, па чак и одређени број житеља Србије крене на пут, који је у историји упамћен као Албанска голгота.