Наставницима статус службених лица – родитељи дужни да васпитавају своју децу, у школи надоградња доброг кућног васпитања

УЧИОНИЦА-2-1-of-1
Facebook

Након бруталног малтретирања  пропфесорке у Трстенику од стране својих ученика Унија синдиката просветних радника Србије затражила је  од Владе Србије да наставници добију статус службеног лица и да се хитно промени законска регулатива.

„Од министра просвете тражимо да озбиљно схвати ситуацију, а од Владе Србије да се тргне из сна у којем је све битније од образовања“, наводи се у саопштењу.

Kако се наводи, УСПРС је више пута тражио промене образовних закона и правилника и инсистирао да се проблеми решавају и предлагао и водио акцију „Стоп насиљу у школама“.

У саопштењу се додаје да деца добијају јасну поруку да се због насиља ништа неће десити, „осим славе на друштвеним межама“, а да се наставници боје за здравље и живот.

У школама у Србији атмосфера постаје готово неподношљива: професори једва истрпе увреде ученика, а случајеви физичког обрачунавања ђака с наставницима постану познати у јавности тек када их неко „окачи” на Интернет.

Ово није први пут да просветни радници траже статус службеног лица.

Још 2008. године почели су да стижу захтеви за статус службеног лица. Тада је ученик осмог разреда у једној новосадској Основној школи усред часа насрнуо на наставницу ликовног васпитања и, према неким причама, запретио јој бацањем Молотовљевог коктела. Исте године једна ученица ударила је професорку мобилним телефоном. На Интернету својевремено је кружио видео-запис на којем је забележено како усред часа ученик вади нож иза леђа професорке. Од тада па до данас све се чешће појављују видео снимци напада на наставнике или туче ђака у школским двориштима или након завршених часова.

Да ли просветни радници треба да добију статус службеног лица?

Статус службеног лица траже многи, судски вештаци, запослени у здравству, просветни радници, запослени у ЕПС на искључивању струје, таксисти, возачи ГСП, новинари…

Статус службеног лица имају припадници полиције и сличних служби, који су у непосредном контакту с прекршиоцима закона.

Просветни радници јесу повремено мета напада, али раде, пре свега, са „нормалним” грађанима. Осим тога, тај статус не подразумева само да неко буде заштићен од напада него и да има овлашћења за примену силе.

Наш закон о малолетним учиниоцима кривичних дела каже да лице које у време извршења противправног дела, у закону предвиђеног као кривично дело, није навршило четрнаест година, не могу се изрећи кривичне санкције ни применити друге мере које предвиђа овај закон. Према малолетном учиниоцу кривичног дела могу се применити један или више васпитних налога за кривично дело, пише у Закону. Васпитни налог према малолетнику може применити надлежни јавни тужилац за малолетнике или судија за малолетнике. Услови за примену васпитног налога су: признање кривичног дела од стране малолетника и његов однос према кривичном делу и оштећеном. Сврха васпитних налога је да се не покреће кривични поступак према малолетнику или да се обустави поступак, односно да се применом васпитног налога утиче на правилан развој малолетника и јачање његове личне одговорности како убудуће не би чинио кривична дела.

Правници сматрају да ни просветни радници неће добити статус службеног лица у скорије време. 2019. године је измењен кривичи законика где је проширен статус службеног лица на јавне извршитеље и јавне бележнике. Закон треба да прати оно што се дешава на терену.

Можда је једно од решења да наставници добију конкретнију заштиту у кривичном закону.

Наставници сматрају да су родитељи дужни да васпитавају своју децу а да је задатак наставника да добро васпитање родитеља надограде. Просветни радници данас више немају ауторитет, то је прошлост. Неки наставници тешко издржавају да одрже следећи час. Одлазимо кући преморени, као да смо три дана без престанка у учионици, све је мање воље. Нису пре наставници били бољи, то је реченица која се најчешће чује међу родитељима, наставници су исти, променило се друштво, променила су се вредновања деце, ко је како обучен, какав мобилни има, новац је важан, ко су родитељи и слично. То, сматрам, долази из куће, ми покушавамо да утичемо али код старијих ђака је то тешко. Нису они криви, криво је друштво на првом месту. Родитељи би данас требало да више воде рачуна шта њихова деца каче на друштвене мреже, често директно са часова. Времена се мењају, свесни смо и ми да треба да учимо, све је више „бесне“ деце, и ми учимо како да реагујемо на такву децу. Ипак, ми смо одрасли и тако треба да реагујемо. Обавезе и права наставника су дефинисане, време је да се дефинишу и обавезе ђака и родитеља, сматра једна сремскомитровачка наставница.

извор и фото :паланкаданас

 1,192 total views,  4 views today