Наталијина рамонда, позната и као цвет који се диже из мртвих?
Србија 11. новембра слави Дан примирја у Првом светском рату. У пракси, рат се завршио 11. новембра 1918. године, када су војсковође супротстављених страна потписале примирје на сасвим необичном месту – у железничком вагону у граду Компијен у Француској.

Модерни симбол примирја и сећања на жртве једног од највећих и најтрагичнијих ратова у историји је цвет Наталијина рамонда (Рамонда натхалиае), у Србији уведен као званични амблем новопроглашеног државног празника 2012. године.
Наталијина рамонда је ендемска биљка централног Балкана коју су 1884. открили наш чувени ботаничар Јосиф Панчић и доктор Сава Петровић, дворски лекар Милана Обреновића, и дали јој име по краљици Наталији.

Овај цвет насељава претежно кречњачке стене, северно експониране, клисуре и планине Македоније, Грчке и Србије, високе између 350 и 2150 метара надморске висине.Рамонда натхалиае је висока око 10 цм, и може имати до 5 цветова. Круница јој је љубичасте боје, а као плод има чахуру са великим бројем ситних семена.

У стању је да преживи невероватно стресне и екстремно тешке услове живота, што је чини прикладним симболом великог страдања српског народа у Првом светском рату. Други део амблема чини трака са мотивима Албанске споменице.

Оно што Наталијину рамонду чини посебном, осим њене велике лепоте, је и то што поседује способност да и из потпуно осушеног стања поново оживи, уколико се залије, што је карактеристика изузетно малог броја цветница у свету.

У Европи, само још две биљке успевају да се из стања анабиозе врате у живот. Као контраст нежној спољашности, стоји изузетна снага и издржљивост.

Рамонда натхалиае је на списку ретких, угрожених и ендемских биљака Европе. У Србији такође ужива статус заштићене врсте.

izvor:http://kosmodrom.rs/