Свети Пантелејмон или (у српском народу) Свети Пантелија (грч. Παντελεήμων = пун самилости, свеосећајан) родом је из Никомидије (данашњи град Измит у Турској), од оца богатог незнабошца Евсторгија и мајке хришћанке Евуле.^[1] Његово име добијено по рођењу било је „Пантелеон“, преводи се као „лав у свему“.^[2] Касније му је име промењено у „Пантелејмон“, а што има другачије, супротно значење.

Као младић, изучио је прво граматичку школу, у којој су се училе световне науке. Онда је изучио лекарске науке, код тада познатог лекара Ефросина. Постао је његов помоћник и свуда га пратио. Старац прогоњени Хришћанин Ермолај га је превео у хришћанство.^[3] Постао је Пантелејмон велики Хришћанин, који се трудио да помогне људима, пре свега лекарским умећем.

Једнога слепца, којег су лекари узалуд лечили, он излечи именом Христовим. Лекари га оптужише цару Максимијану, пред којим се он објави хришћанином и пред ким на исти начин као и слепца излечи једног одузетог човека. Цар Светог Пантелејмона стави на муке, али Господ му се јављао неколико пута и исцељивао га је. На крају, на губилишту, он клече на молитву. Џелат га удари мачем по врату, али мач се поломи. И није га могао посећи док није завршио молитву и сам рекао да га посеку.

Свети Пантелејмон је пострадао 304. године. Мошти су му чудотворне и налазе се у више православних цркви. У светогорском руском манастиру Светог Пантелејмона чува се његова глава.^[4] Део моштију се налази и у српском манастиру Хиландару. Призива се у молитвама при водоосвећењу и јелеосвећењу.

Стара Св. Водица на каналу Петри, некад у атару банатског села Перлеза, има водичку капелу подигнуту 1875. године, посвећена је Св. Пантелејмону.^[5] Ту су побожни народ окупљао „уочи Св. Пантелије“ и користио освећену воду из бунара за лечење очију. Трахома је била главна очна бољка у том пределу, од које су много ослепели.

По њему је 1996. године у Крагујевцу код насеља Станово подигнута црква. Посвећени су му бројне цркве и манастири.

извор:википедија