Богдан Богдановић, глумац: Радујем се новим пројектима

bogdan-1
Facebook

Богдан Богдановић тренутно важи за једног од најперспективнијих српских глумаца . О његовим квалитетима и могућностима, о томе колико и шта још може пружити, стручна јавност је неподељена – очекује га изузетна каријера! А сви из Кучева га знамо као скромног, вредног и марљивог момка, који никада није заборавио одакле се отиснуо у свет и за то заслужује наше поштовање и захвалност.

Преносимо у целости интервју који је за рубрику „Успешни међу нама“ (В.Винкић) листа Реч народа дао :

Нашег саговорника упознали смо на овогодишњим „Хомољским мотивима“ у Кучеву којима је као официјелни водитељ дао посебну боју. Млади драмски уметник је за релативно кратко време од стицања дипломе до данас остварио двадесетак различитих улога у позоришту али се врсно показао и на филмском платну и телевизијским серијама. Истиче да му највише прија рад на пројектима у којима се пружа могућност озбиљног истраживања, те издваја „Причу о Светом Сави” чија је премијера била у крипти храма Светог Саве поводом  800 година аутокефалности српске цркве и филм „Дара из Јасеновца”.

– Оба пројекта проширила су моја знања о темама којима се нисам бавио, а притом је реч о дијаметрално супротним ликовима. Свети Сава и Љубо Милош су два екстремна случаја, те се поставља питање шта је све човек способан да постане и шта је оно што жели да негује у себи: добро или зло, јер смо као свесна бића способни за оба, каже на почетку разговора глумац Богдан Богдановић.

Рођен 29. марта 1991. године у породици Ненада и Весне, Богдан је одрастао у Кучеву где је уз млађу сестру Невену провео период до средње школе.

– Детињство у Кучеву било је лепо и могу да кажем безбрижно упркос делу времена које су пратили инфлација и бомбардовање. Пред основну школу време сам проводио са дедом Мирославом и прадедедом Јанком. Деда је био машинбравар а прадеда пољопривредник тако да сам уз њих научио оба занимања. Као ученик основне школе „Угрин Бранковић“ тренирао сам фудбал а временом сам се заинтерсовао за баскет и сећам се да је нас неколицина сређивала терен у школском дворишту. Увек је било сналажења за лопту, кош, мрежицу, али смо дане и ноћи проводили на том терену. Упркос љубави према спорту ни  ком случају нисам запостављао учење. Посебно сам волео математику и физику, ишао на такмичења из тих предмета и то је био разлог да упишем Геодетску техничку школу у Београду, сећа се Богдан чији таленат за глуму почиње да се кристалише тек тада:

– Дар који сам носио открили су Даниел и Сандра који су водили драмску секцију у Дому ученика средњих школа „Карађорђе”. Почетком трећег разреда математика престаје да ми буде занимљива јер сам „открио“ Буковског, Хемингвеја, Лондона.. А једна ствар је водила ка другој. Добио сам награду за најбољег глумца на такмичењу средњошколских домова што то је пробудило жељу да се озбиљно окушам у драмској уметности. Речју, нисам желео да се једног дана кајем што бар нисам изашао на пријемни испит, каже наш саговорник кога је за овај важан, касније ће се испоставити преломан део професионалног живота припремао Даниел Ковачевић, друг који је водио драмску секцију у средњошколском дому.

ЗА ГЛУМУ ЈЕ ВАЖАН КОНТИНУИТЕТ

Богдан је глуму студирао на Факултету драмских уметности у класи професора Владимира Јевтовића који је преминуо након три године, тако да је дипломске представе са колегама радио уз асистента,  касније професора Срђана Карановића.

– Урадили смо две представе у Срђановој режији које и данас играмо: „Не оклевај импровизуј” и „Шта је собар видео”. Искрено, нисам био баш добар студент. Требало је времена да схватим шта се жели од мене, јер сам мислио да сам самим уписом постао глумац. Наравно, то не иде тако. Професор је често говорио да је глума занат и у добром делу онај који учиш цео живот. Иначе, саме студије су један од најлепших периода мог живота. Слободно време сам проводио у „Студењаку” где сам живео, али и стекао пријатеље за цео живот. Са класом сам и данас близак и често се виђамо, што приватно, што на заједничким пројектима, прича нам Богановић који је у озбиљне глумачке воде упливао као студент:

– Генерално, политика Факултета драмских уметности је таква да охрабрује рад на пројектима за време студија, наравно, под менторством и саветом професора. Имао сам среће да сам још на трећој години почео да радим и од тада сам континуирано у свом послу. Континуитет је битан за глумца, јер се тиме напредује и сазрева кроз улоге и сарадњу са колегама уз стицање искуства. Као студент радио сам доста пројеката ван факултета, попут „Мадленијануму“ где и дан данас радим, „Београдском драмском“,  Малом позоришту „Душко Радовић“, а сада сам најангажованији у Народном позоришту и „Чича Мичином позоришту“, трупи чији сам члан, сазнајемо од саговорника коме је, како каже, Шекспир помогао да разуме шта је глума јер је он највећи драмски стваралац.

 ЊЕГОШЕВЕ МИСЛИ

Богдан Богдановић у слободно време чита Његоша и његове ванвременски вредне мисли, што чини и ових дана док је на одмору.

– Имао сам добру сезону и сада се припремам за следећу. У Кучеву нисам толико често, али се трудим да долазим кад год могу јер су ту моји родитељи и доста пријатеља које ми је драго да видим. Овде се највише бавим занатима којима су ме деде научиле, то ме релаксира. Време у природи и физички рад је нешто што ми прија и одмара ме од обавеза у позоришту и на филму. Битна је и физичка и ментална хигијена, тако да тежим балансу између рада и одмора, казује млади глумац и на питање о плановима одговара:

– Има их доста, али неки не зависе само од мене, већ од избора редитеља и начина како они виде свој пројекат. Трудићу се да будем још спремнији и интересантнији редитељима у наредној сезони, јер наш је посао да будемо бирани. Основна селекција почиње на факултету, али се наставља читав живот. Могу да кажем је да се радујем новим пројектима у „Чича Мичином позоришту“, мало нас је корона успорила, али смо у априлу имали премијеру представе “Баш је чар бити гусар”, од јесени настављамо да играмо „Кли и Клак” и „Викиншку потера преко света” док су у припреми нови и пројекти. Ако све буде како треба 2023 ће бити још боља, каже Богдан и тинејџерима који теже да се и сами опробају у глуми искрено поручује:

– Распитајте се, разговарајте са што више професионалних глумаца на ту тему. Не бавите се глумом ако је слава оно што вас привлачи том послу, она је само нуспроизвод доброг бављења глумом.

На крају сусрета који је био уприличен у његовом родном граду на обали Пека, глумца Богдана Богдановића питали смо којим мотом се води кроз лични и професионални живот?

– Немам посебан мото, али поменуо сам Његоша, па да завршим оптимистично: „Нове нужде рађу нове силе”.

ИЗВОР И ФОТО  : РЕЧ НАРОДА

 856 total views,  2 views today