12. јула (29.јуна) Српска православна црква прославља Свете апостоле Петра и Павла.
Свети апостол Петар : Син Јонин, брат Андреје првозваног, из племена Симеонова, из града Витсаиде. Био је рибар, и најпре се звао Симеоном, но Господ је благоизволео назвати га Кифом, или Петром (Јов. 1,42). Он је први од ученика јасно изразио веру у Господа Исуса рекавши: „Ти си Христос, Син Бога живога“ (Мат. 16, 16).
Његова љубав према Господу била је велика, а његова вера у Господа постепено се утврђивала. Када је Господ изведен пред суд, Петар Га се три пута одрекао, но само један поглед у лице Господа – и душа Петрова била је испуњена стидом и покајањем. После силаска Светога Духа Петар се јавља неустрашивим и силним проповедником Јеванђеља После његове једне беседе у Јерусалиму обратило се у веру око три хиљаде душа. Проповедао је Јеванђеље по Палестини и Малој Азији,по Илирику и Италији. Чинио је моћна чудеса: лечио је болесне, васкрсавао мртве, чак и од сенке његове исцељивали су се болесници…По заповести цара Нерона… Петар би осуђен на смрт..
Свети апостол Павле: Родом из Тарса, а од племена Венијаминова. Најпре се звао Савле, учио се код Гамалила, био фарисеј и гонитељ Хришћанства.Чудесно обраћен у веру хришћанску самим Господом, који му се јавио на путу за Дамаск.Крштен од апостола Ананије, прозван Павлом и увршћен у службу великих апостола. Са пламеном ревношћу проповедао Јеванђеље свуда од граница Арабије до Шпаније, међу Јеврејима и међу незнабошцима.Добио назив апостола незнабожаца. Колико су страховита била његова страдања, толико је било његово натчовечанско стрпљење. Кроз све године свог проповедања он је из дана у дан висио као о једном слабом кончићу између живота и смрти. Пошто је испунио све дане и ноћи трудом и страдањем за Христа, пошто је организовао цркву по многобројним местима, и пошто је достигао ту меру савршенства, да је могао рећи: „Не живим ја, него Христос у мени“, тада је посечен је у Риму, у време цара Нерона кад и апостол Петар.
Према народној традицији празновање Петровдана започиње вече пре, када се пале лиле, буктиње од младе коре дивље трешње или брезе на местима где се народ окупља, на трговима и раскршћима, а симболишу некадашње прогоне хришћана.
Петровдан многе српске породице славе као крсну славу.
У нашој општини храмови у Турији и Раброву су посвећени овим апостолима.
извор: СПЦ
