Јун – Национални месец менталног здравља

img_804
Facebook

Министар здравља Златибор Лончар и представници здравствених установа, које се баве менталним здрављем, данас су званично прогласили јун за Национални месец менталног здравља у Србији, током којег ће се промовисати значај очувања менталног здравља.

Лончар је рекао да је таква одлука уследила након тешког периода који траје дуже од две године, од избијања пандемије вируса корона, а који је утицао на ментално здравље грађана.

„Не треба да се правимо као да се ништа не дешава и да очекујемо да ће неке ствари да се реше саме од себе“, указао је министар.

Како је рекао, након короне, уследио је рат у Украјини, који све оптерећује, затим и мајмунске богиње, што изазива стрес код људи да ли ће бити хране, грејања… што све утиче на ментално здравље, и младих и старих.

„Не можемо да жмуримо пред вестима које нас сваки дан затрпавају, такве вести нас све узнемире, и зато сам позвао најстручније људе који се баве менталним здрављем да видимо шта можемо да урадимо да помогнемо свима“, рекао је Лончар.

Додао је да ће Министарство здравља са стручњацима из те области урадити све како би се значај очувања менталног здравља приближио грађанима.

„Зато смо донели одлуку да јун буде Национални месец менталног здравља. Први пут у Србији ће цео месец бити посвећен менталном здрављу, а то значи да ће се уклучити сви домаћи стручњаци, као и све установе како би промовисали шта је то ментално здравље и да то није срамота, да не морају грађани да буду болесни да би се посаветовали са стручњацима“, указао је Лончар.

Додао је да ће бити направљени тимови стручњака и у Домовима здравља, како би са лекарима опште праксе радили на томе када да посумњају, како да дијагностикују и да знају шта у том моменту да раде са таквим пацијентима.

Лончар је указао да је проблем и што велики број пацијената који дође до психијатријског лечења, то лечење из неког разлога не настави.

„Најнеопходније је радити са децом и младима како бисмо им створили праву слику о менталном здрављу, али и да утичемо на старије који немају довољно знања о психологији. То не значи да ћемо мењати нечије мишљење, већ ћемо само да их едукујемо како да приступе проблему“, истакао је министар.

Лончар је апеловао на медије да се посвете проблему менталног здравља кроз промоцију и стручне савете.

Директорка Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“ Ивана Сташевић Карличић захвалила је министру што је препознао значај проблема менталног здравља.

„Без менталног здравља нема квалитета живота“, нагласила је она.

Ако се вратимо у 2020. годину, видимо да су током короне оболели сви они који су имали предиспозиције да оболе од разних менталних поремећаја, па је стрес само то убрзао и тада смо имали највећи пораст јављања у установе за ментално здравље, додала је Сташевић Карличић.

„Циљ нам је да поправимо и приближимо људе са знајчајем менталног здравља, те да знају да сваког дана могу добити помоћ, 24 часа дневно, од примарне до терцијарне здравствене заштите“, поручила је.

У Србији је урађена прва Национална студија о процени менталног здравља, а резултати показују да у овом тренутку 15,2 одсто становништва испуњава критеријуме неког психичког поремећаја, укзала је др Милица Пејовић Милованчевић са Института за ментално здравље.

Важно је, каже, да је то прва национална студија, а да су рађене различите процене менталног здравља током пандемије, али и почетком ове године.

„За нас је било изненађујуће да депресију има око 2,2 одсто становништва, анксиозне поремећаје 1,8 одсто, а најчешћи проблем у Србији је злоупотреба алкохола – 7,2 одсто становништва“, навела је.

Додала је да се наши резултати не разликују од европских и светских резултата где ти проценти иду од 10-18 одсто.

„Значајно је да наша студија није показала пад квалитета живота током пандемије“, рекла је Пејовић Милованчевић.

izvor i foto –zdravlje.gov.rs

 

 230 total views,  2 views today