Генерални директор Сектора за заштиту корисника финансијских услуга Народне банке Србије Бојан Терзић наводи да је, ако дође до злоупотребе картице, најважније да се корисник што пре јави банци, тј. да одмах позове кол-центар банке.

„Неке банке имају могућност да се преко мобилне апликације блокира картица, јер све што се евентуално накнадно деси сноси апсолутно и увек банка. Не треба ништа посебно корисник да доказује банци зато што сама банка има много више података о тој трансакцији и траговима те трансакције. Оно што он треба да уради је да што боље опише до детаља ситуацију у вези са насталом злоупотребом“, објашњава Терзић.

Скреће пажњу на „подељену одговорност“ банака и корисника картице – за износ злоупотребе до 3.000 динара одговара корисник, а све преко тог износа дужна је да надокнади банка.

„Међутим, услов да би се ово правило применило јесте да корисник са једним нормалним степеном пажње чува податке о својој картици, своју картицу. То значи да не даје податке о картици другим лицима, ако је потребно да пошаље број рачуна некоме да не слика целу картицу, па да пошаље и број картице и број рачуна, већ само да пошаље број рачуна. Да пин не чува заједно са картицом, да уколико врши плаћање на интернету никако једнократну лозинку коју добије, такозвани ОТП, не шаље другим лицима са којима је у комуникацији и слично“, објашњава Терзић.