Данас је Васкршњи понедељак, у току је светла или бела седмица током које се не пости

Facebook

Православни верници славе други дан Васкрса. Православна црква и верници данашњи дан називају Светли понедељак.

Читава седмица по Ускрсу назива се светла, али и бела, што значи да се током ње не пости.

Васкрс се слави три дана, па су у календару Српске православне цркве црвеним словом обележени и данашњи Васкршњи понедељак и сутрашњи Васкршњи уторак.

Врло је раширен и назив „Бела недеља“, јер спада у трапаве седмице, током којих се не посте ни среда ни петак.

Васкрс се слави од времена првих апостола, њиме хришћани наглашавају своју веру и победу живота над смрћу. Читава седмица од Васкрса до Томине недеље назива се светла али и бела, што значи да се током ње не пости.

Баш због Томине недеље, седам дана по Васкрсу, назива се и Томина седмица. На овај дан се небо затвара, па се негде ова седмица назива још и Заклопита. И даље, уобичајен поздрав је „Христос васкрсе“, а одговор „Ваистину васкрсе“. Поздравља се тако 40 дана, све до Спасовдана.

Православна црква и верници обележавају јеванђелски догађај којим је пре више од два миленијума почела новозаветна историја човечанства.

Суштину и начело хришћанске вере објаснио је свети апостол Павле, чија је проповед оснажила и усмерила новозаветну веру.

У православним хришћанским црквама се на Ускрс отварају Царске двери на олтару чиме се симболично указује да је Исус својим васкресењем победио таму и смрт и отворио рајска врата и пут спасења читавом људском роду.

Према јеванђељима, догађај се збио на гробу Христовом, а радосну вест је женама мироносницама, „Марији Магдалени и другој Марији“, саопштио анђео благовесник Гаврило.

„А лице његово бијаше као муња и одјело његово као снег“, записао је јеванђелист Матеј описујући архангела Гаврила који седи на „гробном камену“ и показује прстом на празан гроб.

„Не бојте се ви, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде, јер устаде као што је казао“, записано је у Јеванђељу по Матеју, а слично и у другим јеванђељима која се завршавају порукама нове вере чију проповед настављају Христови апостоли.

„И бијаху једно у цркви хвалећи и благосиљајући Бога“, записано је у последњем реду Јеванђеља по Луки као препорука о стварању јединствене васељенске цркве чији је канон успостављен на Првом Васељенском сабору у Никеји 325. године нове ере.

Према одлукама Никејског сабора, које до данас поштују све православне цркве, Васкрс треба славити у прву недељу пуног месеца после пролећне равнодневнице, али обавезно после јеврејске Пасхе.

Према хришћанском предању, Исус је умро у дане Пасхе, па се у неким језицима овај назив задржао и за празник његовог Васкрсења. Познато је, такође, да су Рођење Исуса Христа, његово страдање и Васкресење најавили старозаветни пророци који ће, како проповеда хришћанство, опет доћи да најаве његов други долазак међу људе.

У књизи Откровења Јовановог којом се завршава Нови завет, ти пророци су Илија и Енок и њихов поновни долазак међу људе и страдање треба да најави нови долазак Христов коме се надају хришћани.

Ускрс је покретан празник, који се одређује према природном календару и увек се везује за недељу са одступањем од 35 дана – од 4. априла до 8. маја.

Loading