Истраживања јавног мнења врше се скоро непрестано, за најразличитије потребе, на различитим нивоима, по различитим методама и у различите сврхе. Посебно су многобројна пред изборе (без обзира на ком се нивоу спроводе). Тако су извршена истраживања и о томе за кога ће пунолетни становници општине Кучево гласати на изборима 03. априла. Истраживања су, како незванично сазнајемо, извршена на узорку од 100 испитаника, телефонским путем.
Питања на које су испитаници одговарали била су :
- Да ли ће те изаћи на изборе 03. априла?
- Да ли знате ко се све кандидовао на парламентарним а ко на председничким изборима
- За кога ћете гласати на парламентарним а за кога на председничким изборима?
9% испитаника се изјаснило да неће изаћи на изборе. Од оних који ће испунити своју грађанску дужност неопредељених је било само 4 %.
Према резултатима истраживања ,од 18 изборних листа на парламентарним изборима, највећи број је на нивоу статистичке грешке. Убедљиво испред свих је листа „Александар Вучић-заједно можемо све“ која ће по резултатима овог истраживања освојити 73 % гласова ( у зависности од изласности и става неопредељених). Листа Ивица Дачић премијер Србије“ ће освојити нешто више од 6% , „Уједињени за победу Србије“ могу рачунати на 3, а све остале листе су далеко испод цензуса од 3%.
Када се ради о председничким изборима, у случају да се узимају у обзир само резултати на територији општине Кучево Александар Вучић би 03. априла могао објавити више него убедљиву победу у првом кругу са чак 82 % освојених гласова. Интересантно је да друго место скоро равноправно деле Милица Ђурђевић Стаменовски , Милош Јовановић и Здравко Понош са по приближно 3 % . Већина испитаника, је изјавила да не може набројати све кандидате за председничке изборе, не због тога што за њих није чула, већ их не узима у обзир као неку значајнију могућност за првог човека Србије и због тога се не труди да их запамти.
Истраживање је урађено у складу са највишим стандардим предвиђеним у оваквим ситуацијама – како се то показало на неколико претходних изборних циклуса ( председнички “17, ,парламентарни и локални 2020. год) истраживања су давала резултате процентуално веома, веома блиске касније званичним (након спроведених избора).
Објашњење за овакве резултате истраживања (појашњење самих истраживача) треба тражити у студији др.С. С. Маркалауса политоколога , доктора математичких науака, С. С. Он у њој ј наводи да на : …“србијанској политичкој сцени важе нека сасвим друга правила у односу како на западну тако и источну политичку сцену на локалу /студија рађена пре украјинске кризе, прим. аутора/ – без обзира коа се партија, странка или коалиција заступа или промовише , много тога зависи од личности који ту опцију представља на локалном нивоу…Па се тако често дешавају коалиције незамисливе на републичком нивоу као и да у локалне парламенте улазе опције које су на републичком нивоу тотално маргинализоване. Аналогно томе, странке и партије које су на републичком нивоу релевантан фактор, због личности оних који их заступају на локалу, на овом (локалном прим.аутора) нивоу не освајају ни приближно оноликогласова колико на републичком.“
Можда у напред наведеном треба тражити разлоге за предвиђени фијаско највећег броја изборних листа на парламентарним изборима 03. априла у општини Кучево.
