Догодило се на данашњи дан

DSC08948
Facebook

15. март

44. п.н.е. – Републикански завереници које су предводили Брут и Касије убили су у Сенату римског цара и војсковођу Гаја Јулија Цезара.

1603 – Француски морепловац и истраживач Самјуел д Шамплен (Самуел де Цхамплаин), испловио је према Новом свету. Он је 1608. основао град Квебек и организовао француску колонизацију Канаде.

1776 – Конгрес САД је донео одлуку о укидању зависности од британске круне. Независност је проглашена 4. јула 1776.

1824 – Рођен је писац Бранко Радичевић, најзначајнији песник српског романтизма. Одушевљени присталица Караџићеве језичке реформе, песничким слободама означио је продор у нову епоху српске поезије. Умро је у Бечу 1853, а његови посмртни остаци су 1883. пренети на Стражилово код Сремских Карловаца (“Ђачки растанак”, “Туга и опомена”).

1848 – Три дана након масовних демонстрација у Бечу, револуција је захватила Будимпешту, а потом се проширила на целу Мађарску. Уз помоћ Русије, аустријске трупе угушиле су револуционарни покрет у августу 1849.

1883 – Београд је добио прву “телефонску станицу”, седам година после проналаска телефона. Први телефонски разговор су водили министар војни и капетан палилулске жандармеријске станице. Концесије за увођење телефона у Србији је 1882. добио Панта Михајловић, пријатељ Николе Тесле.

1898 – Умро је енглески инжењер Хенри Бесемер (Хенрy Бессемер), који је 1855. пронашао поступак прераде сировог гвожђа у челик (“Бесемеров поступак”). Године 1859. подигао је у Шефилду челичану која и данас ради.

1907 – У Финској су жене први пут изабране у парламент.

1917 – Под притиском револуционара, абдицирао је последњи руски цар Николај ИИ, чиме је после три века окончана владавина династије Романов. Цар је потом, заједно с породицом, интерниран прво у Царско Село (Пушкин), па у Тоболск. Током Октобарске револуције царска породица је премештена у Јекатеринбург и убијена у јулу 1918.

1922 – Египатски султан је узео титулу краља као Фахд И.

1937 – Прва централна “банка крви”, у којој је крв за трансфузију чувана замрзавањем, основана је у болници у Чикагу.

1939 – Немачке трупе окупирале су Чешку пошто је, под претњом напада и уништења Прага, председник Емил Хаха (Хацха) у Берлину потписао акт о предаји земље Трећем рајху. Словачка и Моравска проглашене су немачким протекторатом.

1957 – Умро је политичар, сликар и новинар Моша Пијаде, председник Скупштине ФНР Југославије. Члан Комунистичке партије од 1920. имао је значајну улогу у Народно-ослободилачком рату 1941-45, а потом био у најужем партијском и државном руководству. У новембру 1943. организовао је у Јајцу Телеграфску агенцију нове Југославије (Тањуг). Умро је у Паризу на повратку из Велике Британије где је предводио југословенску парламентарну делегацију.

1975 – Умро је грчки бродовласник Аристотелис Оназис (Аристотелис Онасис), један од најбогатијих људи на свету. Био је познат и по љубавној вези с америчком оперском певачицом грчког порекла Маријом Калас (Цалас) и женидби са Жаклином Кенеди (Јацqуелине Кеннедy), удовицом убијеног председника САД Джона Кенедија (Јохн).

1983 – Умрла је енглеска књижевница Ребека Вест (Ребецца Wест), позната по романима “Војников повратак” и “Харијет Хјум”, као и путописној студији “Црно јагње и сиви соко” коју је написала после боравка у Југославији 1937. и 1941.

1991 – Председник Председништва СФР Југославије и представник Србије у том телу Борисав Јовић, поднео је оставку јер је Председништво одбило да прогласи ванредно стање након антивладиних демонстрација 9. марта.

1991 – Умро је српски писац Миодраг Булатовић. Пажњу читалаца привукао је већ првом збирком приповедака “Ђаволи долазе” (1955). Један је од најпревођенијих српских писаца (“Црвени петао лети према небу”, “Рат је био бољи”, “Лјуди са четири прста”).

1998 – Умро је амерички лекар, педијатар Бенџамин Спок (Бењамин Споцк). Нјегова књига “Одгој беба и деце по методи др Спока” чије се прво издање појавило 1946, штампана је у седам издања и продата у 50 милиона примерака. Преведена је на преко 30 језика.

2000 – У насељу Бошњачка махала у северном делу Косовске Митровице дошло је до жестоких сукоба српских становника и припадника Кфора који су успостављали безбедносну зону у том граду подељеном на албански и српски део. У сукобима је рањено 15 Срба и два француска војника.

2001 – Сукоб наоружаних албанских екстремиста и снага безбедности Македоније ескалирао је када су се борбе први пут пренеле из насеља дуж границе с Косовом у предграђе Тетова, другог по величини македонског града.

2003 – Стотине хиљада људи је на улицама Токија, Бејрута, Париза, Вашингтона и у другим градовима широм света демонстрирало против рата у Ираку.

2004 – Одлуком Високог представника у Босни и Херцеговини Педија Ешдауна (Паддy Есхдоwн) Мостар је поново постао јединствен град. Мостар је од рата у БиХ (1992-95.) био подељен на два дела, бошњачки – источни и хрватски – западни.

2007 – Русија, Грчка и Бугарска потписале су споразум о изградњи нафтовода који ће повезивати бугарску црноморску луку Бургас и грчку Александрополис на Егејском мору, у дужини од 280 километара.

2014 – Суд у Паризу осудио је на 25 година затвора бившег официра обавештајне службе Руанде Паскала Симбиквангу због саучесништва у геноциду у Руанди.

2015 – Влада Новог Зеланда извинила се маорском племену Тухое за злочине од пре 150 година у којима је страдао велики број припадника овог племена у акцијама отимања земље и спаљивања кућа. Припадници Тухое добили су 170 милиона долара и дозволу да управљају националним парком, који они називају домом.

2016 – Парламент у Мјанмару изабрао је Тин Ћоа, дугогодишњег сарадника Нобеловке Аунг Сан Су Ћи за новог председника Мјанмара. Лидерка Националне лиге за демократију, која је победила на изборима, није могла да буде кандидат зато што су јој деца страни држављани.

2018 – Словеначки председник Борут Пахор заказао је ванредне изборе услед оставке премијера Мира Церара, поднете пошто је Врховни суд из формалних разлога поништио резултат прошлогодишњег референдума на којем је опозиција покушала да оспори владин закон о градњи пруге Копер-Дивача, у чему није успела.

2019 – У нападу на две џамије у Крајстчерчу на Новом Зеланду страдало је 49 особа. За напад је оптужен Аустралијанац , екстремни десничар антимигрантски орјентисаним, који је навео да су га инспирисале и личности из ратова на просторима бивше Југославије.

извор:Вeta, B92, Foto

 526 total views,  2 views today