У холу школе у Раброву, која носи име нашег великог научника , председник Удружења мр Славко Максимовић, отворио је Изложбену поставка „Живот и дело Милутина Миланковића“. Поставка сликом и речју приказује Миланковићев животни пут, од родног Даља преко школовања и рада у европским метрополама до професуре у Београду, научних постигнућа, звања председника САНУ, директора Астрономске опсерваторије.
Панои сведоче о његовим посебним дометима: о Вавилонском торњу модерне технике, и реформи јулијанског календара који је Православна црква прихватила 1923. године, о објектима за потребе ваздухопловства, о низу других вредних патената, награда и признања.

Део поставке сачивају и  бисте и скулптуре од гипса са ликом Милутина Миланковића  рад академског вајара, Александре Ристановић . Комплетна поставка представља поклон Удружења „Милутин Миланковић“.

Отварању су присуствовали председник општине др Иван Рајичић са сардницима, директори васпитно образовних установа, наставници и ученици школе.

Милутин Милутин Миланковић је био српски математичар, астроном, климатолог, географ, геофизичар, грађевински инжињер, доктор техничких наука, као и популаризатор науке и физичар.
Миланковић је дао два фундаментална доприноса науци. Први допринос је „Канон осунчавања Земље“ који карактерише све планете Сунчевог система. Други допринос је теоријско објашњење Земљиних дуготрајних климатских промена узрокованих астрономским променама њеног положаја у односу на Сунце – данас познатк као „Миланковићеви цуклуси“. Милутин Миланковић је основао планетарну климатологију израчунавањем температурних услова у горњим слојевима Земљине атмосфере, као и температурне услове на планетама унутрашњег Сунчевог система. Поред тога, Миланковић се и у геофизици сматра коаутором теорије тектонских плоча, и то са својим радом „Померање земљиних обртних полова“.
Миланковић је као аутор и коаутор регистровао осам патената.