Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона. НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 „касетних бомби“ од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Операција Рачак је назив за убиство великог броја косовских Албанаца-припадника терориистичке ОВК, приликом напада српских снага на село Рачак (алб. Реçак) 15. јануара 1999.У Рачку је тога дана убијено 45 мештана који су били припадници терористичке организације, углавном одраслих мушкараца.Разни извештаји (Хуман Ригхтс Wатцх, ОЕБС, ИЦТY) догађаје у Рачку карактеришу као масакр албанских цивила од стране српских снага.[1][2][3] Милошевићеве власти су тврдиле да су сви убијени били припадници „шиптарске терористичке банде“ погинули у оружаним борбама са снагама безбедности.[4] Контроверзе се углавном врте око броја лица убијених по кратком поступку у односу на оне који су погинули у борби.[5][6] Савет безбедности Уједињених нација је осудио масакр косовских Албанаца у Рачку.[7] Рачак је изазвао битан преокрет у односу међународне заједнице према рату на Косову и Метохији и довео је до НАТО интервенције исте године.[8] Накнадним судјењем Слободану Милошевићу у Хагу, овај случај је одбачен као масакр, услед достављања доказа о припадницима терористичке организације који су били претња како не албанском становништву, тако и албанском…

ИЗВОР ; МОНДО, ВИКИПЕДИЈА

ФОТО:ИНФОСРПСКА