Тешко је овог суботњег дана погледати нашу вољену реку…оно што  њеним коритом тече изазива само бол и патњу… одговорним за овакву боју упутио бих да прочитају пар  реченица из писма индијанског поглавице Сијетла америчком председнику када му је овај  поднео неке  захтеве : – „Чиста вода што тече брзацима и рекама није само вода, већ и крв наших предака… сваки загонетни одсјај у бистрој води језера – прича догађаје и сећања мога народа… Жубор воде је глас оца мог оца. Реке су наше сестре, оне гасе нашу жеђ. И од сада рекама морате пружити негу какву бисте пружили властитој сестри, брату…“