Ваведење је један од пет великих Богородичиних празника. Означава улазак (увођење) Пресвете Богородице у храм. Празнује се 21. новембра по старом, односно 4. децембра по новом календару.Марија је, као трогодишње дете, у складу са заветом родитеља, Јоакима и Ане, да ће, ако добију пород, дете предати Богу у храм. Доведена је из Назарета у Јерусалим где је на самом улазу дочекао је отац Јована Претече, првосвештеник Захарије. Улазак Марије у храм праћен је свечаном поворком Јоакимових и Аниних сродника.Испред Марије ишле су девице са упаљеним свећама. Иза њих ходала је Пресвета Дева свечано одевена и украшена, између своје мајке и оца, а иза њих остали сродници и пријатељи. На уласку у храм, првосвештеник Захарије, увео ју је у Светињу над Светињама, најсветлије место храма иза друге завесе, где улазе само архијереји и то само једном годишње, на дан празника Очишћења.^[1] Родитељи су тада принели жртву Богу, примили благослов од свештеника и вратили се кући, а Света Дева, Марија, остала је у храму, где је боравила девет година.Након што су јој родитељи умрли, Деву Марију су са дванаест година предали Јосифу, њеном сроднику у Назарету, живи у девствености иако то није био обичај у Израиљу.Девица Марија била је прва доживотно завештана девојка.

Српска православна црква прославља Ваведење пресвете Богородице 4. децембра, иначе је и Слава српског манастира Хиландара на Светој Гори. Манастир Брадача, Манастир Свете Богородице Сићево, Манастир Каленић и Манастир Ваведење Пресвете Богородице у Београду су посвећени овом празнику. Ваведење спада у Богородичине празнике.

извор и фото Википедија