Празник Ђурђиц СПЦ  обележава у спомен преноса моштију светог Ђорђа из Никомидије у Лиду Палестинску, што је било испуњење његове последње жеље. 

У време цара Константина (306—337), хришћани су сазидали храм светом Ђорђу у Лиди Палестинској. Приликом освећења тог храма, пренете су и у њему сахрањене мошти светог Ђорђа. Тај храм је више пута био рушен и обнављан. По црквеном учењу, на овај дан је и обновљен храм Светог великомученика Георгија у Лиди (први пут?). ^[1]

Празник је у Црквеном календару обележен црним подебљаним словима и многе породице га славе као крсну славу.

Свети Ђорђе се на иконама најчешће представља на коњу, у војводском оделу, како убија аждају. На иконама за празник Ђурђиц, се представља као „пешак“: без коња, у стојећем ставу и са копљем или мачем у руци.^[2]

Извор: Википедија