Видим, неки би и даље хтели да ходамо широм затворених очију, а да они, гле чуда, гледају уместо нас, па да нам наш живот препричавају, да нам објасне да су само они Богом дани…За шта, питам се..? Питају се многи, а све их је више. А ти “многи”, то сам ја, то си ти, то смо сви ми, у великој жељи – за боље сутра.

Сматрам да као грађанин и члан друштвене заједнице која се на жалост сваким даном осипа, о чему смо сви сведоци, имам морално и свако друго право, чак и без одборничког мандата који сам освојила у мојој изборној јединици као кандидат на листи СНС-а Александар Вучић – ЗА НАШУ ДЕЦУ, кажем пар реченица.

Моја идеја није грандиозна нити ирационална, то је само жеља да сви ми, а ту превасходно мислим на људе који желе, хоће,и могу, својим будућим активностима скренемо пажњу државе и других субјеката из области образовања и културе па и власника приватног капитала на нашу комуну – на општину као такву.

Без великих обећања, већ на делу, треба задобити поверење људи који могу да нам помогну, да кроз град најзад проструји нека нова, позитивна енергија толико неопходна у овом тренутку а видљива за све и сваког.

Свесна сам чињенице да има искуснијих људи од мене, који би имали шта да кажу, али ми једноставно нисмо више у прилици да чекамо јер сада је наше време, кад морамо узети свој живот у своје руке и борити се и за себе и за друге, јер дужност јаких јесте да поднесу терет слабијих.

Нисмо више у могућности да чекамо да се испуне обећања олако давана, да нам да нам живот пролажи у томе, да тапкамо у месту – једноставно не желим више да погрешни људи доносе погрешне одлуке које итекао утичу на све нас. То је разлог зашто сам члан тима нових, мислећих људи из целе општине који ће најзад преузети одговорност за оно што обећају да ће и урадити.

Неће нам бити лако, знамо да нема бесплатног ручка… Зато позивам све грађане, наше пријатеље а и оне који то нису, да нам помогну да истрајемо у овоме што смо започели, будемо део шире слике Кучева као препознатљивог дела модерне Србије.

Наши суграђани су нам указали право недавно на изборима, сад са пуним правом гледају у нас…а ми, зар да се склонимо у страну, да нас са правог пута гурну они који пута више немају, већ настављају странпутицом, само зато што говоримо гласно оно што већина мисли?

Не! Борићемо се, победићемо, већ смо победили! Живећемо боље,а и они заједно са нама, јер смо сви на крају крајева само људи и немамо где – земља је тврда а небо високо.

Ауторски текст Виолете Велимировић

ФОТО МП