Оно што је красило ово поднебље протеклих векова и на чему су увек били поносни сви који су то живели – и Срби и Власи и Роми и представници свих осталих етничких група и народа, су складни и братски међунационални односи. Аутор овог прилог је рођен пре више од шест деценија на тадашњој Стругари оног пролећа, када су раме уз раме и уз песму, сви становници ове општине почели да граде фабрику шпер-плоче. И не памти да је  икада било трзавица или нетрпељивости по међунационалној основи. Увек су били сви заједно, о чему говоре мешани бракови и неке  никада заборављене љубави ( из младости па и из мало каснијег периода), пријатељства које ни смрт не може да разори ( и сада , свако јутро се помолим за мог покојног друга Виту Јордака), разумевање  и  за оно мало разлике ( у језику и по неком обичају) које постоје.

Зато, опор укус у устима оставља све оно што није у том правцу. Схватљива ( али не и оправдана) је борба за фотељу, али и границама разумности. Не постоји могућност моралне или етичке оправданости када се о појединцима измишљају свакакве лажи не би ли се убрао који политички поен, али то је некако и подношљиво. Када прочиташ тако нешто, онда се насмејеш, завртиш главом и помолиш за онога ко је писао али и за онога ко му је наредио уз речи : „Опрости им Господе, не знају шта раде!„.

Међутим, када неко у најприземнијој борби за влашћу и фотељом посегне у међунационалне односе, онда је то нешто сасвим друго. Питање коме смета то што је Новица Јаношевић као Влах и председник ОО СНС и Влашког националног савета. У протеклом периоду, читаоци ( имена позната редакцији) су нам слали више прилога објављених на појединим друштвеним мрежама или у тзв. вибер групама,  чије теме и ставови ( без обзира колико су лажни и препуни географских и осталих благо речено глупости) наводе  да се човек веома дубоко замисли шта у ствари желе да поруче. Не дај Боже, да упућују на оно,  како су те поруке протумачили   многи од читаоца и због чега су се, по њиховим речима, озбиљно забринули…