Српска православна црква данас слави дан светог великомученика и победоносца Георгија – празник познат у народу као Ђурђевдан.
Ђурђевдан је по броју славара у Срба на четвртом месту, док је пренос моштију Светог Ђурђа, Ђурђиц, на осмом месту по броју славара.
Празновање Ђурђевдана пада 6. маја, а Ђурђица 16. новембра по грегоријанском календару. Ђурђевдан је уједно крсна слава многих православних Срба и Рома, а, према народној песми, био је крсна слава и Краљевића Марка.
Ђурђевдан је међу највећим пролећним празницима. Према народном, обичајном рачунању времена, Ђурђевдан је полутар године: време се рачунало од и до Ђурђевдана.
До 2. светског рата у Србији се за уранак ишло на овај празник.
Обичаји : Куће се ките врбом и зеленилом. Плету се венци од биља и лесковог прућа који се бацају на кућни кров или задену за капију и стајска врата.
Многи до овог пролећног празника не једу овчје млеко и јагњеће месо, нити до Ђурђевдана спавају у природи. Поред тога, многи не музу козе и овце до тог дана и на Ђурђевдан први пут помузу сву ситну стоку и праве сир, чија се прва грудва носи свештенику да је благослови.
Ако је на Ђурђевдан ведро, верује се, биће родна година. Ако тада и сутрадан пада киша, лето ће бити сушно. Пада ли киша на трећи дан, дакле на дан светога Марка, лето ће бити кишовито.