Како морају изгледати листе и како ће се вршити расподела одборничких мандата након избора?

IMG_0148
Facebook

Измене Закона о локалним изборима које је Народна скупштина усвојила крајем прошле године, донеле су неколико значајних промена у односу на ранији период. Тако ће сада на листи морати бити “ 40% припадника мање заступљеног пола“ т.ј. жена – то практично значи ( у Закону јасно прецизирано) да ће на сваких 5 кандидата на листи морати бити 2 жене ( првих пет, других пет и тако до краја). Закон даље каже да би се нека листа могла усвојити она мора да има најмање 1/3 кандидата од укупног броја који се бирају. За нашу СО која има 43 одборника, испада да ће листа најмање морати бројати најмање15 кандидата од тога 6 жена – ако неко предложи комплетну листу – на њој ће се морати налазити најмање 17 жена.

Пошто наша општина има мање од 20 000 бирача ( по попису  нешто више од 16 000, мада је велико питање колико тренутно живи на територији локалне самоуправе, прим. аутоара) да би се нека листа прогласила, својим потписом овереним код нотара, мора је подржати 200 пунолетних грађана ( у општинама где живи више од 20 000 потребно је да се за сваког кандидата прикупи по 30 потписа, па то значи да би за листу од 43 кандидата требало прикупити 1290 потписа). Број од 200 потписа непроменљив је, т.ј. важи и када на листи имате 15 и када имате 43 кандидата.

Расподела мандата и након ових избора вршиће се по основу Д Онтовог система највећег количника. Шта то значи? Пошто је цензус смањен на 3 % ( од укупног броја изашлих бирача), након што Изборна комисија утврди које су листе прешле исти , оне које то нису се одбацују. Након тога у исту раван се стављају оне које јесу и број њихових гласова се дели са 1, па са 2 и све тако до 43. Када се та операција изврши у СО улази 43 „највећих“ количника – не гледа се са које листе.

Када се ради о странкама националних мањина, законско решење предвиђа да се њихови количници ( без обзира да ли јесу или нису прешли цензус) увећавају за 35% и ако након тога уђу у „највећих 43“ онда учествују и у расподели мандата.

 

О учешћу странака националних мањина на локалним изборима ,Закон о локалним изборима члан 40  у ставовима 6,7 и 8 прецизира :

Politička stranka nacionalne manjine, u smislu stava 5. ovog člana, jeste ona stranka za koju je izborna komisija utvrdila da joj je osnovni cilj predstavljanje i zastupanje interesa nacionalne manjine i zaštita i poboljšanje prava pripadnika nacionalne manjine, u skladu sa međunarodno pravnim standardima.

O tome da li podnosilac izborne liste ima položaj političke stranke nacionalne manjine ili koalicije političkih stranaka nacionalnih manjina, u smislu stava 5. ovog člana, odlučuje izborna komisija posebnim rešenjem pri proglašenju izborne liste, a na predlog podnosioca izborne liste koji mora biti dostavljen pri podnošenju izborne liste. Izborna komisija može zatražiti mišljenje nadležnog nacionalnog saveta nacionalne manjine o tome da li je podnosilac izborne liste politička stranka nacionalne manjine ili koalicija političkih stranaka nacionalnih manjina.

Podnosilac izborne liste može imati položaj političke stranke nacionalne manjine, u smislu stava 5. ovog člana, samo ako prema podacima poslednjeg popisa stanovništva na teritoriji jedinice lokalne samouprave žive pripadnici nacionalne manjine koju reprezentuje.

Loading