Најважнији помен за преминуле је Проскомидија која се служи на свакој Светој Литургији. Поред ових помињања и молитава за преминуле, Црква је установила посебне дане кад се сећамо наших драгих покојника и обилазимо њихове гробове.То су Задушнице. Има их 4 и ове године ће се обележити : Велике (зимске) 18. фебруара,Летње (духовске) 03. јуна, Михољске  07. октобра и Митровске ( затворне ) 04. новембра.

Задушнице обележавају сећање на дан одвајања душе од тела, члана Цркве. Увек падају у суботу, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сећамо преминулих. . На дан задушница се служи Света Литургија,и тада се врши помен преминулих на Проскомидији а свештеник вином прелива жито-кољиво које су верници донели у Цркву, а после службе се иде до гробова покојника. Поред гробова се пале свеће, а свештеник обави обред и окади гробове. Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на њихове гробове, читав обред се служи у храму.

Жито нас симболично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је симбол смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског.

Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха.

Свећа је симбол светлости Христове. Он је рекао: Ја сам светлост свету. Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао.

Даће и подушја се не дају да се „нахрани“ покојник, односно, да душа његова „једе“, него да се сиротиња нахрани и у молитвама помене покојника.

На задушнице се дели милостиња. Постоји још један вид милостиње који је        код нас заборављен: духовна милостиња. Духовна милостиња је поклањање духовних књига.