Последњи дан октобра је у календару СПЦ обележен црвеним словом у славу светог Петра Цетињског (Петар I Петровић Његош, канонизован као Свети Петар Цетињски био је српски православни митрополит црногорско-приморски и поглавар Црне Горе од 1784. до 1830. године, а почевши од 1796. године његово старешинство је признавао и знатан део области Брда. Потписивао се као владика Црне Горе, Скендерије и Приморја) и подебљано црним у част светог Луке ( свети апостол и јеванђелиста Лука био је лекар и пријатељ апостола Павла. Сматра се да је био Грк, родом из Антиохије. Предање тврди да се бавио живописом и да је први насликао иконе Исуса Христа, Богородице и апостола Петра и Павла).

Православње нема никакве везе за католичким празником познатим као Ноћ вештица , који се такође обележава тог дана и СПЦ  упорно указује на сву погубност прихватања тог празника ( Ноћ вештица (енгл. Halloween, IPA: [ˌhæləʊˈiːn]) светковина је која се обележава 31. октобра, ноћ уочи празника Свих светих према западнохришћанској традицији.^[1][a] Представља почетак тродневног обележавања Allhallowtide… Верује се да већина традиција везаних за Ноћ вештица потиче од келтске светковине жетве који  има паганске корене, првенствено у гелској светковини Самајн.