По мишљењу стручне јавности, локалитет Раброва представља једну праву неоткривену ризницу најстарије винчанске културе – пронађени су артефакти из периода 6 500 година пре Христа! Преносимо у целини мишљење двојице врхунских светских експерата о овом налазишту :
МИШЉЕЊЕ О АРХЕОЛОШКОМ МАТЕРИЈАЛУ
СА ЛОКАЛИТЕТА ВИНЧАНСКЕ КУЛТУРЕ У РАБРОВУ
Мештанин Добре, Драган Милановић је у задњих петнаестак година са локалитета који се налази у атару села Раброва , прикупио археолошку збирку која апроксимативно броји око 40 000 појединачних артефаката. Прелиминарним увидом констатовано је да збирка садржи највишефрагмената керамике, око 75%, где се издвајају у разним техникама орнаментисани комади, делови обода, дршке, све типолошки веома разнолико. Посебно се издвајају колекције од по неколико десетина до неколико стотина комада керамичких поклопаца у облику људског лица, жртвеници и делови ритуалних посуда. Посебну групу представљају фрагменти антропоморфних фигурина којих је прикупљено неколико десетина. Те фигурине су ритуално ломљене у њихово време и због тога ни на другим локалитетима ове културе углавном се налазе поломљене. Ту је и збирка керамичких перли, тегова за мрежу и разбој, амулети и други материјал карактеристичан за ову културу. Збирка каменог материјала је веома бројна и разноврсна. Велики број је целих алатки; секире, тесле, длета, тучкови, жрвљеви. Веома су значајне минијатурне алатке од полудрагог камена, какав је на пример жадеит. Збирка кременог материјала броји неколико хиљада комада. Рече је о алаткама типа резача, стругача, сврдла и слично. Израђене су техником окресивања од различитих силикатних стена: рожнац, јаспис, кварцит, опал и посебно важна и веома бројна колекција алатки од опсидијана, чија се лежишта налазе далеко на северу Мађарске на Бик планини, и на острву Мелосу у Грчкој. Реч је о посебној врсти вулканског стакла изузетних физичких и хемијских својстава. Колекција броји више од пар стотина појединачних комада где имамо и готове производе и сировину од којих су израђивани, што указује да су израђивани на самом локалитету.
На основу стилско типолошких карактеристика са сигурношћу се може закључити да је реч о материјалу најстарије фазе винчанске културе, која се датује у време око 5 500. година пре наше ере. Прелиминарним увидом у материјал запажени су међу фрагментима керамике елементи старчевачке културе, датоване у време око 6 500. година пре наше ере и која је директни наследник културе Лепенског Вира. Винчански локалитет Раброво је једини локалитет ове културе у целом сливу Пека, и то је за сада локалитет који је најближи Рудној Глави, најстаријем руднику бакра у свету. Винчанска култура, названа по локалитету Винча код Београда, је прва култура која је открила металургију бакра. То је потврђено на локалитетима Беловоде код Петровца на Млави, Плочник код Прокупља и Дивостин код Крагујевца и другим. По својим димензијама око 2000 х 800 м локалитет спада међ пар највећих и представљао је метрополу тадашње древне Европе. Локалитет Раброво, по свом положају, величини и богатству разноврсног археолошког материјала ће изазвати интересовање светске археолошке научне јавности, посебно колега из Питсбурга у Америци и Шефилду у Великој Британији, са кјима Народни музеј у Пожаревцу истражује локалитете ове културе у околини Петровца на Млави. Локалтет Раброво је далеко важнији и значајнији од њих. Велики археолошки радови су значајни како за науку и културу, исто тако и за туризам и привреду. Локалитет има потенцијал да се на њему уреди археолошки парк и међународни научни истраживачки центар.
Материјал који је марљиво и стрпљиво годинама сакупљао господин Драган Милановић је више него одлична основа да се напише једна репрезентативна монографија о овом локалитету. Након детаљне научне и музеолошке обраде целокупног материјала и локалитета могуће је у адекватном, репрезентативном простору , направити сталну музејску поставку, која ће бити још један драгуљ туристичке и културне понуде нашег краја.
Материјал који је прикупио господин Милановић је такав, да би га пожелели и многи светски музеји.На крају је важно напоменути да господин Милановић до предмета није дошао на нелегалан и против законит начин, већ их је сакупљао на површини тек узораних и посејаних њива. Осим тога он је о предметима водио своју посебну евиденцију, на ком су делу локалитета нађени, што је за науку изузетно драгоцено.
Драган Јацановић
Виши кустос археолог
Народни музеј Пожаревац
prenosimo i pismo profesora iz SAD :
COLUMBIA UNEVRSITY
IN THE CITY OF NEW YORK
15. 04. 2018. g.
Gospodin Dragan Jacanović
Narodni muzej u Požarevcu
Dr Voje Dulića 10-12
12000 Požarevac
Republika Srbija
Poštovani kolega Jacanoviću,
Zahvaljujem Vam se što ste mi preko mejla poslali fotografije površinskih nalaza koji su
skupljeni na lokalitetu Rabrovo u Braničevskom okrugu. Po keramici i figurinama koje sam
mogao da vidim, ovo je po svemu sudeći neolitsko, ranovinčansko naselje, koje se verovatno
može apsolutno hronološki datovati u kraj 6. milenijuma pre naše ere. Javlja se i jedan fragment
keramike sa štipanjem koji možda može da bude vezan i za raniji, starčevački period
centralnobalkanskog neolita. Ovo je po svemu sudeći veoma važan lokalitet, naročito što nema
gotovo nijednog poznatog vinčanskog lokaliteta u ovom delu đerdapskog zaleđa. Buduća
istraživanja na ovom mestu biće od velikog značaja kako bi testirali hipotezu da se tokom rane
vinčanske kulture, tokom faze B u njenoj internoj periodizaciji, javlja veći broj
novouspostavljenih naselja, koja potom krajem ove faze bivaju napuštena, u period prelaska ka
fazi C kada se na čitavoj teritoriji prostiranja vinčanske kulture dešavaju značajne promene u
svim vidovima sačuvane materijalne kulture.
U nadi da ćemo ubuduće nastaviti našu dosadašnju uspešnu saradnju,
Srdačno vas pozdravljam.
dr Dusan Boric
db2128@columbia.edu
