Ловци Кучева су свечаним обредом резања славског колача (чинодејствовао старешина храма Светог Вазнесења Господњег у Кучеву протојереј хаџи Споменко Жарић) а потом и трпезом љубави, прославили свог заштитника Светог Јевстатија. Колачар је био Драган Мишић- Кице. Прослави су, уз чланове секције на челу са председником Миланом Стојиловићем и њихових гостију из других секција,  присуствовали и председник општине Новица Јаношевић, члан Општинског већа Милош Петровић , командир Полицијске станице Ненад Трајковић и многе друге личности из јавног живота нашег града.

                          У  животопису великомученика Св. Јевстатија (Eustahius), налазимо да се звао Плакида, и да је живео 70 – 120 године, после Христовог рођења, у Риму. Био је страствен ловац и војсковођа у време цара Тита и Трајана.

    Легенда каже да полазећи једном у лов на хришћански празник Велики петак, наиђе у шуми на јелена. Божјом промисли појави му се светао крст међу роговима јелена, и дође му глас господњи позивом да оде свештенику хришћаснком и да се прекрсти.

    Плакида, тронут појавом послуша, оде и прекрсти се, заједно са женом и два сина. На крштењу доби име Јевстатије.

     Након тога, врати се поново у шуму, на исто место где му се раније појавио јелен, и клекнувши заблагодари Богу што га је привео Христовој истини. У тај час, поново је чуо тајанствен глас, који му предрече његово страдање. Одамах затим, Јевстатије тајно напусти Рим са својом породицом и пресели се у Египат, где је провео прерушен и у затишју, петнаест година.

    Међутим, пред крај владавине цара Трајана, Варвари нападоше Римско царство. Цар пошаље два официра да, по читавој држави, потраже војсковођу Плакиду. Пронађу га у Египту и доведу у Рим.

    У међувремену, умире цар Трајан те на престо царства долази цар Адријан (Hadrian). Кад позва цар војводу Плакиду да принесе жртву, он рече да је хришћанин и цар га одмах стави на муке. Кад му звери не учинише ништа, он га заједно са женом и синовима  убаци у тело усијаног металног вола. Трећег дана извадише његово тело мртво а од жара неповређено и сахранише га.

     Већ у трећем веку по Христовом рођењу, ловци хришћански почели су славити Св. Јевстатија, као великомученика и заштитника лова по свим областима римског царства.

     Овај великомученик слави се сваког 3. октобра, а у историјским забелешкама записано је да су ловци Крагујевца, први у Србији, донели одлуку да као свог заштитника прославе Св. Јевстатија, 1903. године.Познато је да је прва Ловачка дружина у ондашњој Краљевини Србији, основана у Крагујевцу, 9. септембра 1887. године, а Савез ловачких удружења Краљевине Србије основан је у Брзану, на иницијативу ловаца Крагујевца, Београда и Ниша,  1996. године.